Pod tumorima jajnika u širem smislu podrazumevaju se promene koje se klasifikuju kao slične tumorima (pseudotumori ili neoplastični tumori jajnika) sa jedne strane i pravi tumori jajnika (neoplastični tumori jajnika) sa druge strane.
Pseudotumori nisu neoplazme. Oni mogu nastati retencijom sadržaja De Grafovog folikula, ili luteriniziranih meškova, a isto tako mogu biti izazvani zapaljenjskim procesima na jajnicima i jajovodima. U pseudotumore jajnika spadaju retencione ciste: folikulinske i luteinske ciste, policistični jajnik, folikulinski i luteinski hematomi, cista žutog tela i endometriotična cista.
Pravi tumori jajnika su neoplazmatične tvorevine, koje nastaju neobuzdanim rastom najčešće epitelnih ćelija, ćelija strome ili drugih ćelija jajnika. Oni spadaju među najčešće neoplazme u organizmu žene.
Simptomatologija
Tumori jajnika dok su mali, bilo da su benigni ili maligni, ne izazivaju nikakve smetnje niti daju simptome po kojima se mogu otkriti. Retko mogu biti uzrok neurednim krvarenjima, amenoreji ili sterilitetu, zbog čega se bolesnica obraća lekaru. U toj fazi bolesti tumori jajnika dijagnostikuju se kao slučajan nalaz pri kontrolnom pregledu.
Simptomi kod postojanja tumora na jajniku javljaju se tek kada oni svojom veličinom počnu da izazivaju osećaj prisustva stranog tela u abdomenu bolesnice, ili kada pritiskom na susedne organe izazivaju poremećaj njihove funkcije, prvenstveno funkcije bešike i rektuma. Isto tako mogu se javiti i bolovi. Oni se obično javljaju tek ako nastupi neka od komplikacija, koje mogu da prate ovarijalne tumore. Komplikacije koje mogu da se jave kod bolesnica sa ovarijalnim tumorima su: infekcija, torkvacija, inkarcerađja i ruptura često praćena hemoragijom.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, prisustva simptoma bolesti, ginekološkog i dopunskih pregleda.
U anamnezi često se navodi podatak o neurednim krvarenjima (od amenoreje do metroragije). Drugi simptomi se javljaju kasnije, zavisno od veličine i lokalizacije tumora. Simptomi potiču od pritiska koji tumor vrši na susedne organe, čime često remeti njihovu funkciju.
Usled pritiska na mokraćnu bešiku mogu da se jave česti nagoni na mokrenje i teškoće pri mikciji. Isto tako pritisak tumora na rektum može biti praćen opstipacijom. Bolesnica takođe može da se žali na osećaj težine u donjem delu trbuha i povremena tištanja. Retko u vezi sa ovarijalnim tumorom mogu da nastupe ozbiljne komplikacije koje ukazuju na prirodu bolesti. Komplikacije su pracene jakim bolovima podno trbuha. Pored bolova javljaju se i drugi simptomi akutnog abdomena koji zahteva hitnu operaciju.
Postojanje ovarijalnih tumora ustanovljava se kombinovanim pregledom.
Pri ginekološkom pregledu, tumor se opipava, zavisno od njegove veličine, u maloj karlici ili u trbušnoj duplji bočno od materice. Ređe se tumor, ako je znatnijih dimenzija, može zapaziti ili opipati preko trbušnog zida.
Dok su još relativno mali, ako su slobodni i na dugačkoj peteljci, tumori se mogu opipati ispred materice ili iza nje u Duglasovom prostoru. Dijagnoza tumora na jednom ili na obadva jajnika, sama po sebi naročito u ranom stadijumu bolesti, ne govori o karakteru dijagnostikovane neoplazme.
U početku bolesti teško je dokazati da li je u pitanju benigni ili maligni tumor. I pored svih teškoca, u odmaklim slučajevima bolesti več i običnim ginekološkim pregledom može se sa priličnom sigurnošcu, postaviti diferencijalna dijagnoza između benignih i malignih tumora jajnika. U tome veliku pomoc mogu da pruže dodatne dijagnostičke metode, prvenstveno ehografija i citološki pregled sedimenta punktata ascita, pri čemu se punktat sedimentira i boji po metodi Papanikolau.
Vec i samo prisustvo ascita kod postojanja ovarijalnog tumora sa izvesnom verovatnoćom govori o malignom karakteru procesa. Kod sumnje na maligni proces, ako u trbušnoj duplji nema ascita, sterilnim fiziološkim rastvorom isperu se organi trbušne duplje, pa se ispirak tečnosti uputi na citološku analizu. U iste svrhe koristi se i laparoskopija, kojom se vizuelno otkriva morfološki izgled organa trbušne duplje i male karlice, pri čemu može da se uzme biopsija sa sumnjivog mesta.
Rektoskopija i irigografija su takođe metode koje treba koristiti u cilju preciznije diferencijalne dijagnostike tumora jajnika.
Diferencijalna dijagnoza
Ponekad se i kod pune mokračne bešike pri površnom pregledu može pomisliti na cistu jajnika. Isto važi i za rektum ispunjen fekalnim sadržajem, što se viđa kod žena sa opstipacijom. Zbog toga priprema pacijentkinja za ginekološki pregled podrazumeva prethodno pražnjenje mokračne bešike i rektuma.
Kod vecih ovarijalnih cista, ponekad telo materice teško može da se izdiferencira, pa se u tom slučaju, naročito ako u isto vreme postoji i amenoreja, može posumnjati na graviditet.
U takvim situacijama, ranije su odsustvo sigurnih znakova trudnoće, neosetljivost tumora na hormon zadnjeg režnja hipofize (Rebov test), njegova konzistencija i položaj tumora izvan materice ustanovljen pomocu sondiranja materične duplje, ili histerosalpingografijom, omogučavali postavljanje tačne dijagnoze. Danas se tačna dijagnoza brzo i lako postavlja pregledom pomoču ultrazvuka.
Nešto je teža diferencijalna dijagnoza između tumora jajnika i vanmaterične trudnoće, u kojoj takođe određeni značaj imaju dobro uzeta anamneza, ehografija i nalaz povišenih vrednosti beta HCG-a u krvi. Zapaljenjski adneksi tumori kao i infiltrati u parametrijama, mogu ponekad imponovati kao adneksne neoplazme i izazivati dijagnostičke teškoće. Diferencijalna dijagnoza olakšana je dobro uzetom anamnezom i znacima subakutnog ili hroničnog zapaljenjskog procesa.
Znatne teškoće mogu predstavljati i subserozni miomi materice, sa leve ili desne strane korpusa, pogotovu ako su na peteljci i ako su razmekšani degenerativnim procesima. Pregled ultrazvukom često lako rešava ovakvu dijagnostičku teškoću. Osim toga, postojanje velike ovarijalne ciste koja ispunjava celu trbušnu duplju, može izazvati diferencijalno dijagnostičke teškoće između ovarijalne ciste i ascita. Ascit je za razliku od ovarijalne ciste u kojoj je tečnost učaurena razliven u trbušnoj duplji, što se može razlučiti perkusijom preko trbušnog zida i ehografijom. Ascit koji nije vezan za tumor ovarijuma, može da se javi kao posledica srčane dekompenzacije i ciroze jetre.
Pored pomenutih procesa na genitalnim organima žene koji mogu ličiti na ovarijalne tumore, diferencijalno-dijagnostičke teškoće mogu dolaziti i od prisustva zapaljenjskih ili tumorskih procesa na drugim organima trbušne duplje. Na tumor jajnika može se pomišljati: kod hroničnog zapaljenja apendiksa, kod inkapsuliranog apscesa Duglasovog prostora u veoma retkim slučajevima ehinokokoze, kod tumora tankog i debelog creva i u slučaju spuštenog bubrega (ren mobilis).
Postavljanje tačne dijagnoze, određivanje položaja, veličine i prirode tumora, danas je veoma uprošceno i olakšano korišcenjem ehografije, koja takođe veoma mnogo pomaže u rešavanju diferencijalno-dijagnostičkih problema, kao i kompjuterizovane tomografije (CT) i magnetne rezonance.
Tumori jajnika Terapija
Kada se ustanovi postojanje ovarijalnog tumora, potrebno je nastojati da se utvrdi da li je u pitanju pseudotumor ili prava neoplazma jajnika. Ovo je važno iz terapijskih razloga, jer se kod pseudotumora ne mora uvek koristiti operativno lečenje, a kod pravih tumora po pravilu operacija je terapija izbora.
Ako se posumnja ili postavi dijagnoza pravog tumora, na početku bolesti, nije uvek lako sa sigurnošcu ustanoviti benignu ili malignu prirodu bolesti. Ipak, iako se u svakom slučaju primenjuje operativno lečenje, dobro je ako se pravi karakter neoplazme ustanovi još pre operacije. U tom slučaju, preoperativna priprema ili čak i preoperativna terapija sprovede se adekvatnije. U svim slučajevima tumora jajnika, kada postoji sumnja na maligni proces, potrebno je da patolog, u toku operacije (ex tempore) izvrši pregled odstranjenog tumora jajnika i da operator prema nalazu patologa, odredi karakter i opsežnost operacije.
Ako patolog ustanovi da je u pitanju benigna neoplazma, onda se kod mlađih žena operacija završava odstranjenjem samog tumora ili obolelog jajnika i jajovoda. Kod žena u odmaklim godinama, ili ako se ustanovi maligni karakter tumora bez obzira na starost bolesnice, ekstirpira se materica u celini i obadve adnekse. Kad je maligni proces u pitanju, pored totalne histerektomije sa obostranom adneksektomijom, obavezno treba odstraniti i omentum u celini. Operativno lečenje, treba takođe, dopuniti odstranjenjem regionalnih i paraaortalnih limfnih žlezda.