Umesto popularnih dijeta koje pružaju kratkoročne rezultate, trebalo bi da se okrenete zdravom načinu mršavljenja koje će vam obezbediti fit liniju na duže staze, ali i uživanje u hrani.
Jedina dijeta koju nutricionisti preporučuju jeste ona tokom koje se ne odričete omiljenih ukusa. Dok se gotovo svaka moderna dijeta zasniva na jako malom unosu ugljenih hidrata važno je znati da bi od 55 do 65 odsto ugljenih hidrata trebalo da čini vaš dnevni unos hrane. Na taj način se održava energetski balans koji je potreban da bi organizam nesmetano funkcionisao. Iako se tvorci mnogih popularnih dijeta zaklinju da restrikcija ugljenih hidrata podstiže organizam da koristi soptvene masne naslage iz rezervi, to nije garant da ćete izgubiti kilograme.
Dakle, brojanje kalorija jeste veoma važno, ali uživanje u jelu ne smete zanemariti jer se svi problemi s promenom telesne težine moraju rešavati putem kontrole kalorija – tačnije odnosa između unesenih i potrošenih kalorija. Tako je dovoljno da izbacite samo 500 kalorija iz dnevnog unosa, da biste mršavili na zdrav način.
U nastavku pročitajte najčešće greške koje se prave na dijeti i pokušajte da ih izbegnete.
Preskakanje obroka
Ženskoj osobi prosečne težine dovoljan je unos od 1.900 do 2.200 kalorija dnevno kako bi zadržala energetski balans. Nutricionisti stalno ističu da nijedan obrok ne treba preskočiti jer tako direktno narušavate balans organizma. Dakle, potrebno je da kalorije raspodelite na sitnije obroke – od 300 do 400 kalorija za doručak, 700 do 1.000 za ručak, a za večeru od 300 do 500. Za međuobroke ostavite od 100 do 200 kalorija.Preskakanje doručka lako može kontraproduktivno uticati na vašu liniju jer kasnije u toku dana nesvesno postajete skloniji većem unosu kalorija. Štaviše, doručak je prilika kada bez ikakve griže savesti možete sebi priuštiti tost sendvič, omiljeni napitak, pa čak i ostatke od sinoćne večere budući da ćete tu energiju tokom dana sagoreti.
Ne unosite šećere
Kontrola kalorija obezbeđuje dugovečnost samo ako su duh i telo u skladu. Šećeri ne samo da su važan deo ishrane već i pogonsko gorivo organizma. Umesto što vas grize savest, stručnjaci savetuju da izaberete trenutak u toku dana koji ćete izdvojiti za nešto slatko – bilo da je to kolač ili piće, pa kasnije pojačati fizičku aktivnost. Recimo, kod aktivnih vežbača je kombinacija slatke hrane i pića poželjna budući da obezbeđuje mišićima šećere koji se aktivno troše tokom aktivnosti.
Važno je znati da ne postoji hrana od koje mršavimo ili se gojimo. Stoga šećeri ne mogu da goje već vi morate da ih raspodelite u svojoj ishrani tako da ih unosite kontrolisano. Na primer, čak i na dijeti uvek sebi možete priuštiti jednu limenku Coca-Cole koja ima tek 144 kalorije. Ako se to ne uklapa u vaš dnevni režim ishrane, onda je uvek tu njena nekalorijska varijanta Coca-Cola Zero.
Jedete neograničeno ako nije masno?
Niko nije profitirao od izbacivanja masti iz jelovnika i zamenio ih istim brojem kalorija. Masti su prekopotrebne organizmu, a njihovim izbacivanjem nećete uneti sve potrebne nutrijente i tako ćete poremetiti svoj balans.
Ukoliko ste rešili da sebi poklonite zdravo telo i duh, možda je vreme da usvojite umerenu ishranu. Na primer, umesto svinjetine koja je izvor viška kalorija i zasićenih masnih kiselina, jedite ćuretinu. Takođe, pomfrit možete zameniti barenim krompirom i tako izbeći unos velikog broja masti.
