Skoro dve trećine odraslog stanovništva započinje svoj dan uz kafu. Pored efekta da vas rasani i da vam neophodnu energiju, kafa može biti dobra i za vaše zdravlje. Studije su pokazale da redovno konzumiranje kafe smanjuje rizik od srčanih bolesti, nekih vrsta karcinoma i dijabetesa tipa 2, ali može pomoći i da sprečite pojavu bolnog gihta. To sugerišu i novi rezultati nekoliko studija sprovedenih u Americi.
Skoro dve trećine odraslog stanovništva započinje svoj dan uz kafu. Pored efekta da vas rasani i da vam neophodnu energiju, kafa može biti dobra i za vaše zdravlje. Studije su pokazale da redovno konzumiranje kafe smanjuje rizik od srčanih bolesti, nekih vrsta karcinoma i dijabetesa tipa 2, ali može pomoći i da sprečite pojavu bolnog gihta. To sugerišu i novi rezultati nekoliko studija sprovedenih u Americi.
Kafa prevenira pojavu gihta
Prvu studiju iz 2007. godine, sprovela je grupa autora koja je ispitala potencijalnu vezu između unosa kafe i rizika od gihta kod gotovo 46.000 muškaraca. Autori su otkrili da muškarci, koji su pili četiri do pet šoljica kafe na dan, imaju 40% niži relativni rizik od razvoja gihta u poređenju sa muškarcima koji nisu pili kafu. Kafa bez kofeina takođe je skromno smanjila rizik od gihta, ali čaj nije imao nikakvog efekta, što sugeriše da na smanjenje pojave gihta utiču i drugi faktori, pored kofeina.
„Postoji teorija da komponenta kafe, hlorogenska kiselina, antioksidans, zapravo može biti razlog što je kafa povezana sa manjom učestalošću gihta“, objašnjava renomirani reumaltolog dr Elinor Modi, direktor “ Women’s Orthopedic and Joint Disease Program Brigham” i “Women’s Hospital” u Bostonu.
Hlorogenska kiselina i drugi antioksidansi pomažu u smanjenju nivoa hormona, naročito insulina. Nivoi insulina i mokraćne kiseline (hemikalije koja pokreće giht) su usko povezani. Kada je nivo insulina nizak, mokraćna kiselina takođe ima tendenciju da bude niža. Kako bi ilustrovali vezu, druga studija istih autora iz 2007. godine otkrila je da su osobe koje su pile nekoliko šoljica kafe dnevno, imali niži nivo mokraćne kiseline.
Kofein i njegova povezanost sa gihtom
Iako bi kafa mogla biti korisna za sprečavanje gihta kod ljudi koji još nisu oboleli, kofein bi mogao stvoriti probleme ljudima koji već žive s gihtom, ako kafu ne konzumiraju redovno. U studiji iz 2010. godine, ljudi koji su iznenada povećali unos kofeinskih napitaka, poput čaja i kafe, imali su napade gihta.
Koji je razlog? Kofein je po strukturi sličan alopurinolu, leku koji se koristi za lečenje gihta, objašnjava dr Tuhina Neogi, vanredni profesor medicine i epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Bostonu i vodeći autor studije. „Kada ljudi prvi put počnu da uzimaju alopurinol, imaju povećan rizik od napada gihta, jer se mokraćna kiselina mobiliše iz telesnih tkiva. Vremenom, uzimanje alopurinola umanjuje nivo mokraćne kiseline, tako da se napadi više ne javljaju. Zato su ljudi iz Neogijeve studije, koji su povremeno pili kofeinske napitke, imali napade gihta, dok oni koji su stalno pili ova pića nisu.
Ne smanjujte unos kafe
Neogi ne preporučuje da menjate svoje navike kada je kafa u pitanju samo da biste umanjili izglede za dobijanje gihta. Umesto toga, koristite pouzdanije preventivne metode kao što su briga o telesnoj težini i ograničavanje ili izbegavanje hrane za koju se zna da izaziva bolest, uključujući meso, školjke i pivo.
Ako pijete kafu, pokušajte da joj ne dodajete šećer i mlečne kreme sa visokim udelom masti. I izbegavajte nezdrave izvore kofeina. „Snažno savetujem pacijentima da izbegavaju pića sa dodatkom kukuruznog sirupa koji sadrži visoke nivoe fruktoze, ne samo zbog gihta, već i zbog brojnih drugih zdravstvenih problema“, zaključuje Neogi.
Izvor: Choi, H.K. Arthritis & Rheumatism, June 2007; vol 56: pp 2048-2054.
Dr Biljana Petrović