“Hajdu Cheney” sindrom – simptomi, lečenje

“Hajdu Cheney” sindrom je redak genetski poremećaj. Specifični simptomi i težina bolesti mogu veoma varirati od osobe do osobe. Osteoliza (razgradnja) kostiju, posebno najudaljenijih kostiju (prsti), i njihovih krajeva – akroosteoliza , glavna je karakteristika.

 

Sinonimi: Akro-dento-osteo-displazija, Akroosteoliza dominantnog tipa, Akroosteoliza sa osteoporozom, Cheney sindrom, HCS, Serpentinski Fibula-Policistični bubrezi sindrom (SFPKS)

 

“Hajdu Cheney” sindrom je redak genetski poremećaj. Specifični simptomi i težina bolesti mogu veoma varirati od osobe do osobe. Osteoliza (razgradnja) kostiju, posebno najudaljenijih kostiju (prsti), i njihovih krajeva – akroosteoliza , glavna je karakteristika. Pored toga, oboleli često imaju deformaciju lobanje, izražene crte lica, labave zblobove, smanjenje koštane mase (osteoporoza), nizak rast. Javljaju se i neurološki problemi, poremećaji rada srca, urođene srčane mane, poremećaj rada bubrega i mokraćnih puteva. Većina pacijenata ima očuvane intelektualne funkcije. Mali procenat pokazuje zaostajanje u mentalnom razvoju. Ovaj sindrom povezuje se sa mutacijom gena NOTCH2. Nasleđuje se autozomno dominantno, ali neretko bolest nastaje i novom mutacijom, koja nije nasledna.

 

Poremećaj je prisutan na rođenju, ali kod nekih, znakovi i simptomi počinju da se ispoljavanju tek u adolescenciji, i odrasloj dobi.

Iako su lekari uspeli da identifikuju sindrom i njegove tipične karakteristike, mnogo toga još uvek nije razjašnjeno. Problem su mali broj identifikovanih slučajeva i nedostatak velikih kliničkih studija,  što sve  sprečava lekare da razviju potpunu sliku simptoma i prognoze bolesti. Stoga je važno imati na umu da određeni pacijenti možda neće imati sve simptome koji su poznati. 

 

Karakterističan nalaz je propadanje kostiju i tkiva (osteoliza), posebno najudaljenijih kostiju (prsti šake i stopala) – akroosteoliza. To može biti bezbolno, ili se može ispoljiti upalom, bolom, oticanjem, i neprijatnim osećajima poput peckanja, mravinjanja. U teškim slučajevima, prsti izgledaju skraćeno i zaobljeno. 

 

Mnogi pacijenti imaju smanjenje koštane mase – osteoporoza, što stvara veću podložnost za frakture. Osteoporoza može biti teška, a prelomi mogu biti česti. Dolazi do kompresivnih preloma kičmenih pršljenova, i oštećenja kičmenog stuba. Kod nekih dolazi do skolioze i kifoze. Zbog svih problema sa kostima, oboleli dostižu visinu odrasle osobe koja je primetno niža nego što bi se to normalno očekivalo.

Oboleli imaju naglašene i oštre crte lica. Najčešće postaju vidljive u odrasloj dobi. 

Postoji veliki razmak između očiju (hipertelorizam), abnormalno širok proctor između gornjeg i donjeg očnog kapka, jedna gusta obrva (sinofri), nisko postavljene uši, rascep nepca, mala vilica (mikrognacija), spljoštenost srednjeg dela lica, kratak vrat. Može postojati i ograničeno pokretanje vrata.

 

Postoje nepravilnosti lobanje, uključujući otvorene suture (šavovi). Lobanja novorođenčadi normalno ima 7 kostiju i nekoliko zglobnih sutura koje se spajaju oko 2.godine života. Kod obolele dece, to spajanje sutura je poremećeno. Takođe, kod odraslih, može doći do Batrocefalije ( izbočenje okcipitalne kosti  – zadnji deo lobanje).

 

Neretko se javlja i poremećaj razvoja zuba. Postoji poremećen raspored zuba, što stvara poteškoće pri ishrani. Takođe, dolazi do propadanja, i ranog gubitka zuba. Desni se često inficiraju (parodontološka bolest).

Može postojati i gubitak sluha, labilnost zglobova i hiperfleksibilnost (zglobna hipermobilnost). Mnogi pacijenti imaju policističnu bolest bubrega. To može biti uzrok bolova u slabinskim regijama, krvi u urinu, i generalno poremećene funkcije bubrega, i mokraćnog sistema. Neretko, obolela deca imaju izbočenje delova debelog creva kroz otvor na trbušnom zidu – pupčana kila. Česte su i urođene srčane mane.

 

Neki pacijenti mogu imati izrazito ravnu bazu lobanje – platibazija. Do toga može doći jer je baza lobanje gurnuta prema gore, zbog bazilarne invaginacije. Bazilarna invaginacija se javlja kda su kosti kičmenog stuba smeštene više nego što je to normalno, blokirajući otvor u dnu lobanje kroz koji prolazi kičmeni stub. To blokira protok tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu (cerebrospinalna tečnost – likvor). Ovo može uzrokovati prekomerno nakupljanje likvora i povišen pritisak u mozgu (hidrocefalus), što može zaustaviti disanje i uzrokovati iznenadnu smrt.

 

Hajdu Cheney sindrom povezan je sa mutacijom NOTCH2 gena. Taj gen proizvodi protein koji je neophodan za pravilan rast i razvoj tela. Tačan način na koji promene gena dovode do simptoma bolesti, još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Mutacija NOTCH2 gena nasleđuje se autozomno dominantno, ali javljaju se i mnogi sporadični slučajevi. Da bi dominantni genetski poremećaj nastao, potrebna je samo jedna kopija mutiranog gena. Taj gen može se naslediti od bilo kog roditelja, i može biti rezultat nove mutacije. Rizik prenošenja mutacije sa pogođenog roditelja na potomstvo je 50%. Rizik je isti za oba pola.

Kod većine obolelih lekari smatraju da se bolesti javlja zbog sporadičnih genetskih mutacija (de novo mutacija). Tada se poremećaj ne nasleđuje od roditelja, i javlja se nasumično.

 

Hajdu Cheney sindrom je izuzetno redak poremećaj. U literaturi postoji 80 opisanih slučajeva. Tačna prevalenca i učestalost bolesti nije poznata. Retki poremećaji često ostaju neidentifikovani, ili pogrešno dijagnostikovani, što znatno otežava utvrđivanje učestalosti u opštoj populaciji.

 

Postoje poremećaji koji imaju slične simptome kao kod Hajdu Cheney sindroma. Poređenja mogu biti korisna za diferencijalnu dijagnozu.

Akroosteoliza javlja se kod različitih autoimunih poremećaja. Tu su i Osteogeneza Imperfekta (Osteogenesis Imperfecta), Melnick-Needles sindrom, Ehlers-Danlos sindrom, Kleidokranijalna displazija, i neke bolesti lizozoma. Hutchison-Gilford sindrom takođe ima slične simptome, ali ga odlikuje prerano starenje.

Za više informacija, postoje baze podataka o retkim poremećajima – Rare Diseases Database.

 

Dijagnoza Hajdu Cheney sindroma zasniva se na identifikaciji karakterističnih simptoma, detaljnoj anamnezi pacijenta, porodice, temeljnom fizikalnom pregledu, kliničkoj proceni i različitim specijalizovanim tehnikama slikovne dijagnostike.

Uobičajeni rendgenski snimci lobanje mogu otkriti karakteristične promene, uključujući otvorene suture kostiju, i abnormalno spljoštenu  bazu lobanje. Na kičmenom stubu mogu se videte prelomi, i smanjenje koštane gustine.  Dvostruka  rendgenska apsorpciometrija je metoda koja se koristi za merenje gustine kostiju, i otkrivanje osteoporoze.

Molekularna genetička testiranja kojim se identifikuje mutacija u NOTCH2 genu, samo mogu potvrditi dijagnozu.

 

Tretman Hajdu Cheney sindroma usmeren je na specifične simptome. Za lečenje potrebni su koordinisani napori specijalista, pedijatra, ortopeda, kardiologa, stomatologa, audiologa, i drugih zdravstvenih radnika. Svi zajedno, timski, moraju sistemtski i sveobuhvatno da planiraju lečenje obolelog deteta.

Za obolele i njivohe porodice preporučuje se genetsko savetovanje. Bitna je, i neophodna psihosocijalna podrška celoj porodici.

Ne postoje standardizovani protokoli za lečenje. Zbog retkosti bolesti, ne postoje ispitivanja za terapiju koja su testirana na velikoj grupi pacijenata. U medicinskoj literaturi postoje različiti tretmani kao deo pojedinačnih izveštaja, malog broja pacijenata. Ispitivanja mogućnosti terapije bila bi od velike pomoći da se utvrdi dugoročna sigurnost i efikasnost određenih lekova.

Neki pacijenti lečeni su lekovima koji sprečavaju lizu i resorpciju kostiju, u cilju lečenja osteoporoze. Dugotrajna efikasnost ovih lekova još uvek nije utvrđena.

Hirurgija može biti potrebna za lečenje različitih komplikacija bolesti, uključujući hidrocefalus, abnormalnosti kičmene moždine, rascep nepca, urođene srčane mane. Kada postoji gubitak sluha, koriste se slušni aparati.

 

U medicnskoj literaturi opisan je jedan slučaj gde je pacijent lečen Denosumabom (vrsta monoklonskog antitela – biološka terapija). Lek je povećao gustinu kostiju, ali nije zaustavio napredovanje akroosteolize.

 

Izvor: RareDiseases.org, National Library of Medicine (nlm.nih.gov)

 

dr Katarina Milisavljević