TROVANJE TEŠKIM METALIMA • Lekovi.net 2022

Šta je trovanje teškim metalima?

Trovanje teškim metalima je akumulacija teških metala, u toksičnim količinama, u mekim tkivima organizma. Simptomi i fizički nalazi povezani sa trovanjem teškim metalima variraju u zavisnosti od akumuliranog metala. Mnogi teški metali, poput cinka, bakra, hroma, gvožđa i mangana, neophodni su za funkcionisanje tela u vrlo malim količinama. Ali, ako se ovi metali akumuliraju u telu u koncentracijama dovoljnim da izazovu trovanje, tada može doći do ozbiljnog oštećenja.

Teški metali koji su najčešće povezani sa trovanjem ljudi su olovo, živa, arsen i kadmijum. Trovanje teškim metalima može se desiti kao rezultat industrijske izloženosti, zagađenja vazduha, vode, hrane ili lekova, nepravilno presvučenih kontejnera za hranu ili gutanja boja na bazi olova.

Kako se manifestuje trovanje teškim metalima?

Simptomi trovanja teškim metalima variraju u zavisnosti od vrste prekomerne izloženosti metalu. Neki konkretni primeri su:

Trovanje arsenom

Arsen se koristi u proizvodnji pesticida. Gas iz arsena takođe ima neke industrijske ne. Prekomerno izlaganje može izazvati glavobolju, pospanost, epileptične napade i komplikacije opasne po život. Neurološki simptomi uključuju oštećenje mozga (encefalopatija), bolesti nerava ekstremiteta (periferna neuropatija), perikapilarna krvarenja u beloj materiji i gubitak ili nedostatak omotača (mijelin) oko ovih nervnih vlakana (demijelinizacija).

Problemi sa kožom uključuju poprečne bele trake na noktima (mesove linije) i prekomerno nakupljanje tečnosti u mekim slojevima tkiva ispod kože (edemi). Gastrointestinalni simptomi uključuju bolest sličnu gripu (gastroenteritis) koju karakteriše povraćanje, bol u stomaku, groznica i dijareja, koja u nekim slučajevima može biti i krvava. Ostali simptomi uključuju razgradnju hemoglobina crvenih krvnih ćelija (hemoliza), nizak nivo gvožđa u crvenim krvnim ćelijama (anemija) i nizak krvni pritisak (hipotenzija).

Neki pojedinci mogu osetiti miris sličan belom luku koji se može osetiti u dahu.U slučajevima hroničnog trovanja mogu se razviti slabost, bolovi u mišićima, groznica i povišena temperatura. Pojava simptoma kod hroničnog trovanja arsenom je otprilike dve do osam nedelja nakon izlaganja. Simptomi kože i noktiju uključuju zadebljale mrlje na koži (hiperkeratoza) sa neobično dubokim naborima na dlanovima i stopalima, neobično zatamnjenje određenih područja kože (hiperpigmentacija), poprečne bele trake na noktima (mesove linije) i upale kože (eksfoliativni dermatitis).

Ostali simptomi uključuju zapaljenje senzornih i motornih nerava (polineuritis) i sluznice grla. Neorganski arsen se akumulira u jetri, slezini, bubrezima, plućima i gastrointestinalnom traktu. Takođe ostavlja talog u tkivima kao što su koža, kosa i nokti. Simptomi akutnog trovanja neorganskim arsenom uključuju jake opekotine usta i grla, bolove u stomaku, mučninu, povraćanje, dijareju, nizak krvni pritisak (hipotenzija) i grčeve mišića.

Pojedinci sa ozbiljnim trovanjem neorganskim arsenom mogu imati srčane probleme (kardiomiopatija), akumulaciju kiseline u tubulima bubrega (bubrežna tubularna acidoza), razgradnju hemoglobina crvenih krvnih ćelija (hemoliza), nepravilan srčani ritam (ventrikularne aritmije), komu, epileptične napade, krvarenja u crevima i žutilo kože, sluzokože i beonjača (žutica).

Trovanje kadmijumom

Kadmijum se koristi u procesu izrade mnogih predmeta, uključujući galvanostegiju, akumulatorske baterije, parne lampe i za neke lemove. Pojava simptoma može se odložiti za dva do četiri sata nakon izlaganja. Prekomerno izlaganje može izazvati umor, glavobolju, mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku, dijareju i povišenu temperaturu. Pored toga, može biti prisutan i progresivan gubitak plućne funkcije (emfizem), abnormalno nakupljanje tečnosti u plućima (plućni edem) i otežano disanje (dispneja).

U nekim slučajevima pogođene osobe mogu doživeti pojačanu salivaciju, žutu prebojenost zuba, neobično ubrzan rad srca (tahikardija), nizak nivo gvožđa unutar crvenih krvnih ćelija (anemija), plavkasto prebojenu (cijanoza) kožu i sluzokožu zbog nedovoljnog snabdevanja ovih tkiva kiseonikom ili oštećen osećaj mirisa (anosmija). Pojedinci takođe mogu doživeti nepravilno funkcionisanje kanala bubrega (bubrežna tubularna disfunkcija) koje karakteriše izlučivanje abnormalno visokog nivoa proteina u urinu (proteinurija), manje promene u funkciji jetre ili omekšavanje određenih kostiju (osteomalacija).

Trovanje hromom

Hrom se koristi u proizvodnji automobila, stakla, posuđa i linoleuma. Izlaganje prevelikoj količini hroma može prouzrokovati rak pluća i respiratornog trakta, kao i bolesti bubrega. Pored toga, prekomerno izlaganje hromu takođe može izazvati gastrointestinalne simptome, poput dijareje i povraćanja, često sa primesama krvi.

Simptomi mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja elektrolita, povećane blage kiselosti krvi i telesnih tkiva (acidoza) ili neadekvatnog protoka krvi u tkivima što rezultira šokom. Takođe se mogu razviti lezije na bubrezima, jetri i mišićnom sloju srca (miokarda).

Trovanje kobaltom

Kobalt, koji se koristi u izradi mlaznih motora, može da izazove mučninu, povraćanje, nedostatak apetita (anoreksija), zujanje u ušima, oštećenje nerava, respiratorne bolesti, neobično veliku štitnu žlezdu (gušavost) i oštećenje srca i bubrega.

Trovanje olovom

Radnici u proizvodnji olova, u fabrikama akumulatora, zavarivači i lemitelji mogu biti prekomerno izloženi olovu ako se ne preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti. Olovo se skladišti u kostima, ali može uticati na bilo koji sistem organa. Efekti trovanja olovom variraju u zavisnosti od starosti pojedinca i količine izloženosti. Kod dece simptomi variraju u zavisnosti od stepena izloženosti olovu.

Neke pogođene osobe možda neće imati primetne simptome. Simptomi se obično razvijaju u vremenskom periodu od tri do šest nedelja. Prekomerna izloženost olovu može prouzrokovati da deca budu manje zaigrana, nespretna, razdražljiva i troma (letargična). U nekim slučajevima simptomi uključuju glavobolje, povraćanje, bolove u stomaku, nedostatak apetita (anoreksija), zatvor, nejasan govor (dizartrija), promene u funkciji bubrega, neobično velike količine proteina u krvi (hiperproteinemija) i neobično bledu kožu koja je rezultat niskog nivoa gvožđa u crvenim krvnim ćelijama (anemija).

Neurološki simptomi uključuju oštećenu sposobnost koordinacije voljnih pokreta (ataksija), oštećenje mozga (encefalopatija), epileptične napade, konvulzije, oticanje optičkog nerva (papiledem) i oštećenje svesti. Neka pogođena deca doživljavaju probleme u učenju ili ponašanju kao što su mentalna zaostalost i selektivni nedostaci u govoru, kognitivnim funkcijama, ravnoteži, ponašanju i školskom uspehu. U nekim slučajevima simptomi mogu biti opasni po život. Kod odraslih, prekomerna izloženost olovu može prouzrokovati visok krvni pritisak i oštećenje reproduktivnih organa.

Dodatni simptomi mogu da uključuju povišenu temperaturu, glavobolju, umor, tromost (leteragija), povraćanje, gubitak apetita (anoreksija), bolove u stomaku, zatvor, bol u zglobovima, gubitak nedavno stečenih veština, nekoordinaciju, bezvoljnost, poteškoće sa spavanjem (nesanica), razdražljivost, izmenjena svest, halucinacije i epileptične napade. Pored toga, pogođene osobe mogu imati nizak nivo gvožđa u crvenim krvnim ćelijama (anemija), perifernu neuropatiju i, u nekim slučajevima, oštećenje mozga (encefalopatija).

Neki pogođeni pojedinci imaju smanjenu mišićnu snagu i izdržljivost, perifernu neuropatiju, oboljenje bubrega i promene ponašanja kao što su neprijateljstvo, depresija ili anksioznost. U nekim slučajevima simptomi mogu biti opasni po život. Olovo se izlučuje urinom i fecesom. Međutim, može se pojaviti i u kosi, noktima, znoju, pljuvački i majčinom mleku.

Trovanje manganom

Mangan se koristi kao sredstvo za prečišćavanje u proizvodnji nekoliko metala. Simptomi povezani sa prekomernim izlaganjem manganu mogu uključivati oštećenje centralnog nervnog sistema i upalu pluća. Dodatni simptomi i fizički nalazi uključuju slabost, umor, konfuziju, halucinacije, čudan ili nespretan način hodanja, grčeve mišića (distonija), krutost trupa, ukočenost, nespretnost ekstremiteta, drhtanje ruku i psihičke abnormalnosti.

Trovanje živom

Živu koriste stomatolozi, higijeničari i hemijski radnici. Živa može uticati na pluća, bubrege, mozak i kožu. Simptomi trovanja živom uključuju umor, depresiju, tromost (leteragija), razdražljivost i glavobolje.Respiratorni simptomi povezani sa udisanjem isparenja žive uključuju kašalj, otežano disanje (dispneja), stezanje ili žareći bol u grudima i respiratorni distres. Neke pogođene osobe mogu doživeti abnormalno nakupljanje tečnosti u plućima (plućni edem), upalu pluća, ili abnormalno stvaranje fibroznog tkiva (fibroza).

Mogu postojati promene u ponašanju i neurološke promene, kao što su emotivna osetljivost i brzopleto ponašanje, nedostatak koncentracije i gubitak pamćenja. Šok i trajno oštećenje mozga mogu takođe biti posledica trovanja živom. Neki pojedinci doživljavaju i mentalnu konfuziju. Takođe može biti prisutan progresivni cerebelarni sindrom sa oštećenom sposobnošću koordinacije voljnih pokreta (ataksija) ruku. Česti su abnormalni nehotični pokreti tela poput nekontrolisanih trzajnih pokreta u kombinaciji sa sporim, previjanjem (horeoatetoza).

Dodatni simptomi uključuju neinflamatornu degenerativnu bolest nerava (polineuropatija), oštećena sposobnost koordinacije voljnih pokreta (cerebelarna ataksija), drhtanje nogu i ruku i, u nekim slučajevima, jezika i usana, epileptični napadi ili nejasan govor (dizartrija). T

akođe se mogu javiti promene u raspoloženju, ponašanju i svesti.U nekim slučajevima hronične izloženosti neorganskoj živi može se javiti poremećaj ličnosti poznat kao eretizam ili sindrom ludog šeširdžije, sa povezanim simptomima kao što su gubitak pamćenja, prekomerna stidljivost, abnormalna emotivna osetljivost i nesanica. Ovaj sindrom je opisan kod radnika koji su profesionalno izloženi živi u industriji filc šešira.

Mnogi otrovani pojedinci doživljavaju senzorna oštećenja kao što su vizuelni problemi (npr. suženje vidnog polja, tunelski vid i slepilo), kao i gubitak sluha. Neke osobe mogu doživeti promene na koži poput bolnog otoka i ružičaste prebojenosti prstiju na rukama i nogama (akrodinija), uporno crvenilo ili upala kože (eritem), ekstremna osetljivost (hiperestezija) zahvaćenih regija, trnci i senzorni poremećaji.U nekim slučajevima, može se javiti i poremećaj želuca i creva, oštećenje bubrega, dehidratacija, akutna bubrežna insuficijencija, zapaljenje desni (gingivitis), jaka lokalna iritacija usta i ždrela praćena povraćanjem, ili grčevi u stomaku sa krvavom dijarejom. Živa se uglavnom izlučuje putem urina i fecesa.

Trovanje fosforom

Simptomi povezani sa trovanjem fosforom uključuju slabost, glavobolju, povraćanje, znojenje, grčeve u stomaku, pojačanu salivaciju, sviranje u grudima usled spazma bronhija, opuštenost gornjih kapaka (ptoza), suženje zenice (mioza) i slabost mišića i trzanje. Pored toga, neinflamatorna degenerativna bolest senzomotornih nerava (senzomotorna polineuropatija) može napredovati do progresivnog pogoršanja (atrofije). U nekim slučajevima se može javiti i respiratorna paraliza.

Trovanje talijumom

Simptomi povezani sa trovanjem talijumom uključuju ekstremnu pospanost (somnolencija), mučninu, povraćanje, nekada i krvavo (hematemeza), bolove u stomaku. Neke pogođene osobe mogu doživeti gubitak većine ili cele kose na glavi (alopecija), brzo progresivnu i bolnu senzornu polineuropatiju, motornu neuropatiju, paralizu kranijalnih nerava, epileptične napade, oštećenu sposobnost koordinacije voljnih pokreta (cerebelarna ataksija) ili mentalnu retardaciju.

Neki pojedinci mogu iskusiti očne simptome, uključujući oštećenje optičkog nerva (optička atrofija), upale optičkog nerva (retrobulbarni neuritis) i poremećeno funkcionisanje mišića očiju (oftalmoplegija). U nekim slučajevima, trovanje talijumom može napredovati do bubrežne i srčane insuficijencije, konfuzije, psihoze, moždani organski sindrom ili komu.

DODATNA OTROVANJA METALIMA

Dodatni metali koji mogu izazvati trovanje uključuju antimon, aluminijum, barijum, bizmut, bakar, zlato, gvožđe, litijum, platinu, srebro, kalaj i cink. Uobičajeni simptomi trovanja ovim metalima mogu da uključuju gastrointestinalne, bubrežne i neurološke simptome, kao što su glavobolja, razdražljivost, psihoza, omamljenost, koma i konvulzije.
Antimon se koristi za očvršćavanje olova i u proizvodnji baterija i kablova. Može da uzrokuje plućne bolesti i rak kože, posebno kod onih koji puše.

Bakar se koristi u proizvodnji električnih žica. Može izazvati reakciju nalik gripu koja se naziva bolest isparavanja metala i poremećaje u krvi.
Litijum se koristi za izradu naočara i lekova. Litijum može da izazove bolesti želuca, crevnog trakta, centralnog nervnog sistema i bubrega.

Prekomerno izlaganje srebru može prouzrokovati sivu boju kože, kose i unutrašnjih organa. Dodatni simptomi mogu biti mučnina, povraćanje i dijareja.
Prekomerna izloženost cinku može prouzrokovati gripu slične simptome, poremećaje želuca i creva ili disfunkciju jetre.
Prekomerno izlaganje bizmutu može prouzrokovati ekstremnu pospanost (somnolenciju) i neurološke poremećaje kao što su konfuzija, poteškoće u koncentraciji, halucinacije, zablude, mioklonske trzajeve, drhtanje, epileptične napade, oštećenu sposobnost koordinacije voljnih pokreta (ataksija) ili nemogućnost stajanja ili hodanja.

Prekomerno izlaganje zlatu (kao u lečenju reumatoidnog artritisa) može prouzrokovati osip na koži; depresiju koštane srži, stomačno i crevno krvarenje, glavobolju, povraćanje, fokalne ili generalizovane kontinuirane fine vibrirajuće pokrete mišića (miokimija) i žutilo kože, sluzokože i beonjača (žutica).
Neki slučajevi prekomerne izloženosti niklu povezani su sa povećanim rizikom od raka pluća.

Prekomerno izlaganje selenu može izazvati iritaciju respiratornog sistema, gastrointestinalnog trakta i očiju, zapaljenje jetre, gubitak kose (alopecija), gubitak boje kože (depigmentacija) i oštećenje perifernog nerva.
Prekomerno izlaganje kalaju može oštetiti nervni sistem i izazvati psihomotorne poremećaje, uključujući tremor, konvulzije, halucinacije i psihotično ponašanje.

Aluminijumske posude se koriste u proizvodnji i preradi neke hrane, kozmetike i lekova, a takođe i za prečišćavanje vode. Prekomerno izlaganje aluminijumu može prouzrokovati oštećenje mozga (encefalopatija).

ETIOLOGIJA

Trovanje teškim metalima rezultat je toksičnog nakupljanja određenih metala. Takvi metali se takmiče i zamenjuju određene esencijalne minerale tokom kojih može biti pogođen bilo koji od nekoliko organskih sistema tela.
Trovanje arsenom mogu da izazovu lekovi, uključujući Fovlerov rastvor (kalijum arsenit) i neke topikalne kreme koje se koriste u lečenju nekih stanja kože.

Gutanje herbicida, insekticida, pesticida, fungicida ili rodenticida koji sadrže arsen može prouzrokovati trovanje arsenom. Izloženost arsenu se javlja tokom rada u proizvodnji boja, emajla, stakla i metala. Ostali oblici profesionalne izloženosti uključuju galvanizaciju metala, lemljenje, gravuru, topljenje i očuvanje drveta. Arsen se takođe nalazi u kontaminiranoj vodi, morskim plodovima i algama.

Trovanje kadmijumom može biti uzrokovano tokom konzumiranja neke hrane (npr. žitarica i lisnatog povrća) i dima cigareta. Takođe se može pojaviti profesionalna izloženost kadmijumu u industriji metalnih obloga, baterija i plastike.
Trovanje olovom može biti uzrokovano izlaganjem (npr. žvakanjem ili gutanjem) propadajućoj olovnoj boji u starijim kućama. Takođe se može pojaviti profesionalna izloženost olovu tokom farbanja, topljenja, podučavanja vatrenog oružja, popravke automobila, u livnici mesinga ili bakra, štampariji, proizvodnji baterija, rudarstvu, u benzinu, staklu i u kontrukcijama mosta, tunela ili autoputa. Drugi uzrok trovanja olovom je zagađenje vode iz olovnih cevi. Dodatni uzroci trovanja olovom uključuju proizvode od kalcijuma, progresivne boje za kosu, kajal, surmu, kohl i strane lekove za varenje.

Trovanje manganom može biti uzrokovano hroničnim udisanjem i gutanjem čestica mangana. Takođe može doći do profesionalne izloženosti manganu u rudarstvu i odvajanju rude mangana.

Trovanje živom može nastati izlaganjem velikim količinama žive u proizvodnji termometara, ogledala, žarulja sa žarnom niti, rendgen aparata i vakuum pumpi. Drugi uzrok trovanja živom su zagađena voda i riba. Deca su često izložena živi kroz boju, prašak za zube i živin fungicid koji se koristi za pranje pelena. Dodatni uzroci trovanja živom su izlaganje živi u termometrima, zubnim amalgamima i nekim baterijama.

Trovanje fosforom mogu izazvati insekticidi kao što je tetraetilpirofosfat.
Trovanje talijumom može biti izazvano gutanjem rodenticida koji sadrže talijum. Talijum u pesticidima, insekticidima, metalnim legurama i vatrometima može se apsorbovati kroz kožu, kao i gutanjem i udisanjem.

EPIDEMIOLOGIJA

Trovanje teškim metalima može podjednako uticati na muškarce i žene, u zavisnosti od izloženosti. Izbijanja ove vrste trovanja dogodila su se u Sjedinjenim Državama tokom poslednjih nekoliko godina iz uvezenih ploča i posuđa koje nije pravilno obloženo kako bi se sprečilo da teški metali zagađuju hranu.

U Sjedinjenim Državama trovanje olovom najčešće pogađa decu između jedne i tri godine.
Trovanje olovom pogađa odrasle osobe ređe od dece. U poslednjih 20 godina, statistika pokazuje da je broj dece sa potencijalno štetnim nivoom olova u krvi opao za 85 procenata.

Trovanje živom je neobično kod dece. U Australiji i Francuskoj došlo je do velikih epidemija trovanja bizmutom.

POVEZANI POREMEĆAJI (Diferencijalna dijagnoza)

Simptomi sledećih poremećaja mogu biti slični simptomima trovanja teškim metalima. Poređenja mogu biti korisna za diferencijalnu dijagnozu:

Metalna groznica uključuje razne simptome, kao što su opšti osećaj lošeg zdravlja (malaksalost), groznica i povišena. Pogođene osobe mogu imati preteranu žeđ i metalni ukus u ustima. Simptomi se obično spontano povuku za šest do 12 sati. Klasičan slučaj bi se dogodio kada se galvaniziran čelik zavario u slabo provetrenom prostoru.
Sledeći poremećaji mogu biti povezani sa trovanjem teškim metalima kao sekundarnim karakteristikama.

Oni nisu neophodni za diferencijalnu dijagnozu:
Fankonijeva anemija je poremećaj krvi, što je blizak oblik aplastične anemije. Deca sa ovim poremećajem lako dobijaju modrice i doživljavaju krvarenje iz nosa. Uzrok može biti genetski ili uticajem okoline. Fankonijev sindrom može se steći umesto da se nasledi zbog akutnog trovanja olovom.

Vilsonova bolest je genetski poremećaj koji se karakteriše prekomernim skladištenjem bakra u telesnim tkivima, posebno u jetri, mozgu i rožnjači. Poremećaj se javlja bez prekomerne izloženosti bakru i nastaje usled metaboličkog defekta.

Kako se dijagnostikuje trovanje teškim metalima?

Dijagnoza trovanja arsenom može se potvrditi otkrivanjem povećanog nivoa arsena u kosi, noktima i urinu. Na rentgenskom snimku abdomena može se uočiti progutani arsen u koji rentgenski zraci ne mogu prodreti.
Na dijagnozu trovanja olovom može se posumnjati na osnovu procene uzročnih faktora, visokog indeksa sumnje i određenih laboratorijskih ispitivanja nivoa olova u krvi.

Ostali pokazatelji trovanja olovom uključuju povišenje slobodnih eritrocitnih protoporfirina, inhibiciju aktivnosti ALA-D, povišenog nivoa olova u kosi, povećan sadržaj olova u mlečnim zubima, procenu nivoa koproporfitina u urinu, nivoa cinka u protoporfirinu. Kičmena moždina takođe može biti od pomoći u dijagnozi trovanja olovom. LEADCARE je sistem za ispitivanje koji je odobrila FDA, kao prenosni komplet za pregled olova u krvi, za potrebe zdravstvenim radnicima za ispitivanje trovanja olovom

Kako se leči trovanje teškim metalima?

Glavni tretman trovanja teškim metalima je prekid izlaganja metalu. Terapija se takođe sastoji u upotrebi različitih helatnih sredstava koja uzrokuju vezivanje toksičnog (otrovnog) elementa sa lekom i zajedničko izlučivanje urinom. Tri uobičajena leka za lečenje trovanja metalima su: BA. (Dimerkaprol), kalcijum EDTA i penicilamin. Svaki od njih deluje vezivnim reakcijama koje omogućavaju uklanjanje metala iz tela urinom.

Lečenje takođe treba da bude simptomatsko. U nekim slučajevima, pumpanjem želuca (ispiranje želuca) ukloniće se neki progutani metali. U slučaju udisanja otrova, pogođene osobe treba ukloniti iz zagađene sredine i omogućiti podršku disanju.

Izloženost teškim metalima na radnom mestu zahteva prevenciju upotrebom maski i zaštitne odeće.
U slučajevima otoka mozga (cerebralni edem) potrebno je lečenje diuretikom koji se naziva Manitol i kortikosteroidnim lekovima, uz obavezan intrakranijalni monitoring.

Otkazivanje bubrega može zahtevati hemodijalizu ili drugi poseban tretman.
FDA je 1991. godine odobrila lek sukcimer (Chemet) za lečenje dece sa teškim trovanjem olovom. Chemet proizvodi Johnson & Johnson Co.

Ne postoji dokazana efikasna terapija za lečenje trovanja kadmijumom.