Denys-Drash sindrom karakteriše abnormalna funkcija bubrega (kongenitalna nefropatija), tumor bubrega – Vilmsov tumor (Wilms), i poremećaji seksualnog razvoja (kod obolelih muškaraca). Većina obolelih žena ima normalne genitalije.
Sinonimi: DDS, Drash sindrom, Nefropatija sa poremećajima seksualnog razvoja, Vilmsov tumor, pseudo ili pravi hermafroditizam
Uopšteno
Denys-Drash sindrom karakteriše abnormalna funkcija bubrega (kongenitalna nefropatija), tumor bubrega – Vilmsov tumor (Wilms), i poremećaji seksualnog razvoja (kod obolelih muškaraca). Većina obolelih žena ima normalne genitalije. DDS je genetski poremećaj izazvan mutacijama supresivnog gena za Vilmsov tumor – WT1.
Simptomi i znakovi bolesti
Početni simptomi DDS-a mogu biti slični nefrotskom sindromu, i uključuju edeme, uvećanje trbuha, ponavljajuće infekcije (ponekad prisutne već od rođenja, ali češće u dobi od prve do druge godine života). Mnoga obolela deca rano razvijaju visok krvni pritisak – hipertenziju. Abnormalnost bubrega rezultira njihovom poremećenom funkcijom, i manifestuje se kao mezengijalna skleroza, koja svojim napredovanjem postaje difuzna, i dovodi do insuficijencije bubrežne funkcije, već tokom prve tri godine života.
Vilmsov tumor javlja se kod otprilike 90% pogođenih osoba, i ponekad je prvi klinički znak bolesti. Takođe, uz njega, javlja se uvećanje trbuha, krv u urinu, smanjeno mokrenje, blago povišena temperatura, gubitak apetita, bledilo, gubitak težine, umor i generalno nedostatak energije.
Poremećaji seksualnog razvoja takođe se javljaju kod muškaraca sa ovim sindromom, i retki su kod žena. Ovo je stanje gde muškarac ima normalne hromozome (46 xy), ali spoljašnje genitalije su nepotpuno formirane, čak podsećaju na ženske. Testisi takođe mogu biti abnormalnog izgleda, ili čak odsutni. Oboleli su pod visokim rizikom za razvijanje karcinoma testisa ili jajnika.
Uzrok bolesti
DDS je genetski poremećaj, izazvan mutacijama supresivnog gena za Vilmsov tumor – WT1 gen. Većina mutacija događa se u jednom od dva područja gena, smeštenih na hromozomu 11. Dok su mutacije u jednoj kopiji WT1 gena dovoljne za nastanak nefropatije i poremećaj seksualnog razvoja, Vilmsov tumor je rezultat mutacija u obe kopije gena WT1. Abnormalan proizvod jedne kopije mutiranog WR1 gena ometa funkciju netaknute kopije WT1 gena, i menja njegovu normalnu regulatornu funkciju. Ovo je dovoljno za nastanak nefropatije, i poremećaj seksualnog razvoja. Suprotno, Vilmsov tumor je posledica dva nezavisna događaja, koja sekvencijalno dovode do gubitka funkcije obe kopije gena WT1. Prva mutacija u jednoj kopiji WT1 gena dovodi do postojanja nediferentovanog tkiva u bubregu u razvoju, nazvanog mezenhim. Nakon toga, druga mutacija, u drugoj kopiji gena izaziva nekontrolisani rast ćelija i formiranje tumora bubrega (Vilmsov tumor).
Većina slučajeva nije nasleđena od roditelja, i javlja se kao rezultat nove mutacije gena.
Prevalenca DDS nije poznata. U medicinskoj literaturi prijavljeno je oko 200 slučajeva.
Slični poremećaji
Znakovi i simptomi sledećih poremećaja mogu biti slični onima kod Denys-Drash sindroma. Poređenja mogu biti korisna za pravilnu dijagnozu bolesti, kao i diferencijalnu dijagnozu.
- Vilmsov tumor (Wilms), najčešći je oblik maligniteta kod dece, i čini 6-8% karcinoma u detinjstvu. Obično se pojavljuje u 3-4 godini života, ali se neretko dijagnostikuje kasnije, u odrasloj dobi. Često se uspešno leči, zavisno od faze otkrivanja, starosti, i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
WAGR sindrom, je redak genetski sindrom, u kojem postoji predispozicija za nekoliko stanja: Wilmsov (Vilmsov) tumor; Aniridia (Aniridija- delimično ili potpuno odsustvo dužice oka), Genitourinarne nepravilnosti (hipospadija, nespušteni testisi kod muškaraca, unutrašnje genitalne ili mokraćne anomalije kod žena), mentalna Retardacija. Kombinacija dva ili više ovih stanja obično je prisutna kod većine pojedinaca sa WAGR sindromom. Sindrom je povezan sa mutacijama na WT1 genu.
Frasier sindrom karakteriše urođena nefropatija, ženske genitalije kod pojedinaca sa normalnim muškim hromozomima (46 xy), nerazvijene gonade, predispozicija za nastanak karcinoma štitaste žlezde, i insuficijencije bubrega. Sindrom je rezultat mutacija WT1 gena.
Dijagnoza bolesti
Denys-Drash sindrom dijagnostikuje se fizikalnim pregledom, ispitivanjem karakterističnih kliničkih znakova i simptoma bolesti, laboratorijskim testovima, Imidžing metodama, i biopsijom bubrega. Za potvrdu dijagnoze, neophodno je molekularno genetičko testiranje WT1 gena.
Terapija bolesti
Lečenje je supurativno (podržavajuće), i zahteva konsultacije sa pedijatrima nefrolozima, onkolozima, hirurzima, endokrinolozima i genetičarima.
Medicinska nega podrazumeva regulisanje telesnih tečnosti i elektrolita, lečenje hipertenzije, i hemioterapiju Vilmsovog tumora (ako on postoji). Nekada se preporučuje profilaktičko uklanjanje bubrega – nefrektomija, kada je dijagnoza DDS postavljena pre razvoja Vilmsovog tumora. Dalje, terapija uključuje dijalizu, i nekada transplantaciju bubrega (preporučuje se u završnoj fazi insuficijencije bubrega), ili nefrektomiju. Takođe, ponekada je neophodno i hirurško uklanjanje unutrašnjih reproduktivnih organa (gonadektomija), zbog visokog rizika od malignosti gonada.
Svakako, preporučuje se genetsko savetovanje. Ostalo lečenje je simptomatsko.
Izvor: RareDiseases.org, Medscape.com, OMIM
dr Katarina Milisavljević