Vitamin D, poznat kao „antirahitični“ ili „sunčani” vitamin, je vitamin koji se stvara u našem organizmu tokom izlaganja sunčevoj svetlosti.
Vitamin D zapravo čini skup sedam vitamina od kojih su najznačajniji i najviše istraženi vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (holekalciferol). To su lipofilni vitamini, što znači da su rastvorljivi u mastima i da se mogu deponovati u telu kao rezerva, za razliku od hidrofilnih vitamina.
Od holesterola u našoj koži pod uticajem sunca nastaje oblik vitamina D koji se naziva holekalciferol, od koga kasnije u jetri i bubrezima nastaje aktivni oblik vitamina – kalcitriol.
Uloge vitamina D
Osnovna uloga vitamina D je da podstiče apsorpciju kalcijuma i fosfata iz digestivnog trakta, kao i njihovo deponovanje u kostima.
Nedostatak vitamina D kod odraslih može da dovede do osteomalacije, to jest tzv. mekih kostiju, a kod dece do rahitisa. Zajedno sa kalcijumom, vitamin D je važan u prevenciji osteoporoze.
Osim što je neophodan za pravilan rast kostiju i zuba, vitamin D je važan i za dobar rad mišićnog i nervnog sistema.
Ključan je za jačanje imunskog sistema i u prevenciji respiratornih oboljenja. Zato je i nedostatak vitamina D tokom zimskih meseci, kada je manje sunca, povezan sa većom učestalošću bolesti koje se tipično javljaju u zimsko doba godine, poput prehlade.
Za vitamin D je utvrđeno i da utiče na određene regije u mozgu, kao i na lučenje nekih hormona, kao što je serotonin, hormon zadužen za pozitivno raspoloženje. Tako je pokazano da hronični nedostatak ovog vitamina može da dovede do depresije.
Dalje, vitamin D se povezuje i sa pozitivnim uticajem na prevenciju šećerne bolesti, smanjenja rizika od hipertenzije i nekih srčanih oboljenja, kao i sa pozitivnim efektom na tok nekih autoimunih bolesti (Multipla skleroza, Hašimotov tiroiditis…).
Potrebe za vitaminom D
Koliko vitamina D nam je potrebno?
Najviše vitamina D telo samo proizvodi kada je koža direktno izložena suncu i većina ljudi zadovoljava svoje potrebe na ovaj način. Vitamin D u manjoj količini možemo uneti i preko ishrane, kao i unošenjem lekova ili suplemenata, što je posebno važno tokom jeseni i zime.
Količina vitamina D koju svakodnevno treba uzimati zavisi od uzrasta i opšteg zdravstvenog stanja.
Evropsko udruženje endokrinologa preporučuje dnevni unos za zdrave osobe:
- Za decu do 1 godine 400 međunarodnih jedinica (IU);
- Deca od 1-18 godina 600 IU
- Za starije od 18 godina (muškarci, žene, trudnice, dojilje) 1500 – 2000 IU.
Preporučene doze mogu biti i više kod osoba koje su u riziku da već imaju nedovoljne nivoe vitamina D, poput starijih osoba koje boluju od neke bolesti, slabo se kreću, kod gojaznih osoba, pacijenata sa komorbiditetima…
Dopuštena gornja granica za dnevni unos vitamina D za odrasle je 4.000 IU.
Da li bi svi trebalo da unose dodatne količine vitamina D?
Trudnice i dojilje, bebe i deca do 5 godina su grupa ljudi koja je sklona nedostatku ovog vitamina i kojima je potrebno dodatno unošenje.
Mnoge starije osobe nisu redovno izložene sunčevoj svetlosti i imaju probleme sa apsorpcijom vitamina D, pa će uzimanje dodatnih količina vitamina D pomoći u poboljšanju zdravlja kostiju.
Takođe, oni koji dugo koriste određene lekove (kortikosteroidi, lekovi za sniženje holesterola, lekovi za mršavljenje, lekovi u terapiji epilepsije), koji mogu da dovedu do smanjene apsorpcije vitamina ili njegove povećane razgradnje su takođe grupe ljudi koje bi trebalo da uzimaju dodatne količine vitamina D.
Kako odabrati pravi proizvod vitamina D?
Da li znamo razliku između leka i dijetetskog suplementa?
Lek je proizvod koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci proizvedenih i namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja, postavljanje dijagnoze, poboljšanje ili promene fizioloških funkcija, kao i za postizanje drugih medicinski opravdanih ciljeva. Proces proizvodnje, kontrole i stavljanja u promet lekova se značajno razlikuje od procesa koji se odnosi na dijetetske suplemente.
Svi lekovi prilažu kliničke studije kojima se potvrđuje efikasnost u određenoj indikaciji za koju je lek namenjen.
Dodaci ishrani (dijetetski suplementi) su namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom.
Pošto je vitamin D rastvorljiv u mastima, trebalo bi obratiti pažnju na farmaceutski oblik u kojem se lek ili suplement nalaze.
Optimalna iskoristljivost vitamina D je kada se on nalazi u obliku uljanih kapi za oralnu upotrebu. U tom obliku brže se apsorbuju od klasičnih tableta u želucu, doziranje je komforno jer se kapi stavljaju direktno na jezik i uzimanje je nezavisno od obroka.
Mnogi ljudi mogu da uzimaju lekove ili suplemente vitamina D bez ikakvih problema. Ipak, potreban je oprez u nekoliko slučajeva. Ako bolujete od primarnog hiperparatireoidizma, Hodgkin ili druge vrste limfoma, granulomatozne bolesti, imate kamen u bubregu koji sadrži kalcijum, tešku arteriosklerozu, teško oštećenje bubrega i jetre, trebalo bi da se posavetujete sa svojim lekarom i odgovarajućim specijalistom.
dr Katarina Milisavljević
NM-RS-2021-9-1775
13.9.2021. god.
Reference:
- https://ods.od.nih.gov/factsheets/VitaminD-HealthProfessional/
- https://www.medicalnewstoday.com/articles/161618
- https://www.healthline.com/health/food-nutrition/benefits-vitamin-d
- Evaluation, treatment, and prevention of vitamin D deficiency: an Endocrine Society clinical practice guideline.J Clin Endocrinol Metab. 2011; 96(7):1911-30 (ISSN: 1945-7197)
- Humani lekovi, ALIMS, https://www.alims.gov.rs/latin/lekovi/
- Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (Sl. glasnik RS br. 45/10, 27/11, 50/12, 21/15, 75/15, 7/17), url :http://www.pharmacy.bg.ac.rs/files/Saradnja/Dijetetski%20suplementi/Pravilnik%20o%20zdravstvenoj%20ispravnosti%20dijetetskih%20proizvoda.pdf