I ova trudnoća spada u visoko rizične trudnoće, zbog negativnog dejstva alkohola kako na majku tako i na plod.
I ova trudnoća spada u visoko rizične trudnoće, zbog negativnog dejstva alkohola kako na majku tako i na plod. Poznato je zapravo da alkohol (tačnije njegov metabolit acetaldehid) ima neželjena dejstva na: centralni nervni sistem (jer uklanja inhibiciju), jetru, želudac, čula (smanjuje oštrinu vida, snižava osećaj ukusa i mirisa, snižava sluh) i nepovoljno deluje na koordinaciju pokreta. U ranim trudnoćama kod trudnica alkoholičarki sreću se spontani pobačaji i missed abortion, jer acetaldehid (metabolit alkohola) ima teratogeno, mutageno i citotoksično dejstvo na embrion.
U kasnijem periodu trudnoće (od dvadesete nedelje) sreću se fetusi sa zastojem u rastu, kao i fetusi sa različitim anomalijama u razvoju (srčane, bubrežne i specifična mikrocefalija sobzirom na to da alkohol ima poseban afinitet za fetalni mozak).
Trudnoće alkoholičarki često se završe prevremenim porođajima, a postpartalno kod ove dece viđa se apstinencijalni sindrom, dok u težim slučajevima i nailazimo na fetalni alkoholni sindrom koga karakteriše: mikrocefalija, hipoplazija gomje ili donje vilice i mali očni prorezi. Kod novorođenčadi majki alkoholičarki često je prisutna hiopokalcemija, hipoglikemija, a u kasnijem periodu zaostajanje u psihofizičkom razvoju. Sobzirom na to da je lečenje od alkoholizma dugo i mukotrpno, teško je očekivati izlečenje u trudnoći, pa je uz savetovanje za manje konzumiranje alkohola, zadatak lekara da češće kontroliše ove trudnoće uz primenu ultrazvuka, a u odmaklim trudnoćama i kardiotokografa. Poželjno je da porođaj bude planiran a ukoliko je plod izrazito intrauterino ugrožen treba ga završiti operativnim putem.