Aneurizmatsko proširenje odnosno aneurizme perifernih arterija se može javiti u bilo kojoj od aortnih grana i često je uzrokovano prisutnošću aterosklerotskih promena. Trauma, arteritis, kao i pojedine infekcije (mikotske aneurizme) su ređi uzroci pojave aneurizmi ovih lokalizacija.
Najčešće se javljaju aneurizme poplitealnih arterija koje su u 70% slučajeva bilateralne (obostrane). Aneurizma ove lokalizacije, kada je bilateralna, često je udražena sa abdominalnom aneurizmom aorte. Do rapture poplitealne aneurizme retko dolazi, pa su one češće mesto stvaranja trombnih masa. Često može doći do odvajanja trombnih masa i pojave embolije distalno od aneurizme. Poplitealna aneurizma uspešno se otkriva ehokardiografskim pregledom ih kompjuterizovanom tomografijom.
Aneurizme perifernih arterija – Aortografija
Aortografija se koristi radi potvrđivanja dijagnoze i ispitivanja cirkulacije distalno od aneurizme. Ovaj tip aneurizme leči se hirurškim zahvatom sa resekcijom aneurizme i postavljanjem grafta.
Aneurizme ilijačnih i femoralnih arterija se ređe javljaju i takođe se mogu uspešno ukloniti hirurškim putem.
Aneurizmatska proširenja arterija gomjih ekstremiteta su retka. Aneurizme arterije subklavije su povremeno udražene sa pojavom cervikalnog rebra i mogu se smanjiti uklanjanjem cervikalnog rebra, uz prethodnu resekciju aneurizme.
Aneurizme splenične arterije se takođe javljaju retko. Najčešća je pojava aneurizme koja zahvata baš spleničnu arteriju. Ređe se javljaju aneurizme kod hepatične arterije i gomje mezenterične arterije.
Aneurizma splenične arterije se najčešće ne uspeva dijagnostifikovati sve do njene rupture. Ona se može videti teleradiografski ako je prisutna kalcifikacija u zidovima aneurizme, kao i kompjuterizovanom tomografijom ili angiografijom. Aneurizma koja ima prateće simptome mora biti što pre hirurški obrađena, dok se odluka o operaciji asimptomatskih aneurizmi zasniva na starosti bolesnika, stepenu rizika od hirurške operacije, kao i vehčine i lokalizacije aneurizme.
Mikotične aneurizme
Mikotične aneurizme javljaju se na mestima gde je lokalizovana bakterijska ih infekcija gljivamau aorti ih aortnom zidu. Ova pojava je obično uzrokovana prisustvom metastatskih infekcijausled septikemije (najčešći je infektivni endokarditis). Infekcija se često može javiti i usled sepse ili traume. Kao komplikacija infektivnog endokarditisa često se javlja i mikotična aneurizma cerebralnih arterija, koplikovana intrakranijalnim krvarenjem. Ovakve aneurizme mogu se sterilisati antibioticima, ali je resekcija ipak neophodna. Do infekcije može doći i kod aneurizmi koje su prisutne od ranije, pre pojave infekcije, obično putem krvi. Salmonela ima veliki afmitet prema vaskulamom tkivu. Lečenje se provodi mtenzivnom antibiotskom terapijom i resekcijom aneurizme. Rana dijagnoza i lečenje u znatnoj meri utiču na prognozu ovih bolesnika.
Kongenitalne sakularne aneurizme intrakranijalmh arterija mogu se javiti izolovano ili udružece sa drugim kongenitalnim manama, kao što je koarktacija aorte ili policistični bubrezi. One su značajan uzrok pojave ozbiljnog intracerebralnog krvarenja.
Traumatska aneurizma javlja se kod traumatskih povreda i često se javlja u delu gde se descedentna torakalna aorta pripaja za zadnji zid toraksa. U stvari, ovakav tip aneurizmi se često tumači kao lažna aneurizma zbog prisustva hematoma koji se javIjaju na traumatskim oštećenjima zida aorte. Često se mogu videti teleradiografijom kasnije nakon povreda grudnog koša tupim predmetima.
Tercijarni sifilis često izaziva pojavu aneurizme korena aorte, kao i ascedentne aorte. Aortna slabost i inflamatoma stenozakoronamih arterija su najčešće sekvele i mogu se videti teleradiografijom usled prisutnih kalcifikacija u zidu aneurizme. Seroloski testovi su skoro uvek pozitivni. Uz hiruršku reparaciju aneurizme, preporučuje se terapija penicilinom. U slučaju prisutne alergije na penicilin, uspešno se može primemti tetraciklin, eritromicin.