Takajaši arteritis predstavlja upalni proces koji zahvata zidove aorte i njenih grana, nepoznate etiologije. Češće se javlja kod osoba ženskog pola, starosti od 15 do 30 godina.
Klinička slika i dijagnoza. Kod polovine bolesnika javlja se generalna slabost sa osećajem nelagodnosti, groznicom, noćnim preznojavanjem, gubitkom telesne težine, atralgijama i zamorom. Često su ove tegobe praćene anemijom i povećanim vrednostima sedimentacije eritrocita.
Ova početna faza bolesti često progredira sa novim hroničnim stanjem koje se karakteriše upalnim procesom i nekrozom zidova aorte i njenih grana. Kod druge polovine bolesnika sa Takajašijevim arteritisom javljaju se samo kasnije vaskulame promene, bez gore navedenih simptoma i žnakova. U odmaklom stadijumu upalnog procesa aorte dolazi do slabosti njenih zidova sa formiranjem lokalizovanih aneurizmi.
Zidovi luka aorte su posebno osetljivi na pojavu upalnog procesa (slika 7), pa često može doći do njegovog delimičnog suženja ih potpunog zatvaranja, kada dolazi do pojave „pulsne bolesti“ ili „sindroma luka aorte“. Dolazi do pojave sinkope ili prolaznog ishemijskog napada usled poremećaja karotidne i vertebrobazalne cirkulacije, udruženo sa grčevima vilice praćenih prinudnim žvakanjem ili mumlanjem, kao i pokretima ruku. Može doći i do smanjenja mišićne mase na hcu i rukama.
Poremećaji vida su često prisutni. Okluzivne promene u đescedentnoj aorti mogu ponekad izazvati koarktaciju aorte. Takođe može doći i do oštećenja abdominalne aorte sa oštećenjem i renainih arterija, pri čemu dolazi do pojave značajne renovaskulame hipertenzije. Pojava srčane insuficijencije nije česta, ali se može javiti usled prisutne izražene hipertenzije, zahva“ćenosti koronamih arterija ili aortne insuficijencije usled prisutnog zapaljenjskog oboIjenja. Veoma retko može doći i do opstrukcije puhnonalne arterije kada se javlja plućna hipertenzija.
Fizikalni nalaz se zasniva na utvrđivanju smanjenih ili odsutnih perifemih pulseva i sniženog ili nemerljivog krvnog pritiska kod zahvaćenih arterija koje izlaze iz aortnog luka. Ali, ako je prisutno suženje aorte, ono se može prezentovati oštrim, brzim pulsevima nogu gde se mora odrediti krvni pritisak i dalje pažljivo pratiti. Takođe može doći i do pojave arteriovenskih anastomoza.
Takajaši arteritis lečenje
Akutna faza se često može lečiti kortikosteroidima (prednizon 60 do 100 mg/dan). Ovaterapija se mora davati intenzivno do početka smanjenja simptoma, a nekada je potrebna i do nekoliko meseci. Ciklofosfamid se može primeniti kod osoba sa rezistencijom na kortikosteroide. Uobičajena doza isnosi 2 mg/kg/dan, uz povećanje u cilju postizanja broja leukocita >3000/|j.L. Pokazano je da je brza i efikasna primena kortikosteroida iH ciklofosfamida dovela do smanjenja broja vaskulamih komplikacija u daljem praćenju ovih bolesnika.
Warfarin ili drugi agregacioni lekovi (aspirin 325 mg/dan) su korisni u prevenciji prolaznog ishemijskog napada. Hipertenzija se takođe mora lečiti agresivno, a posebno mogu biti korisni ACE-inhibitori (kaptopril, enalapril, lizinopril).
Hirurški tretman je nezamenljiv kada treba uspostaviti cirkulaciju na mestima gde je došlo do delimične ili potpune okluzije arterija. To se izvodi endarterektomijom ili bajpasom. Angioplastika balonom takođe može biti korisna metoda u poj edinim situacij ama. Pojava aneurizmi zahteva nj ihovu resekciju.
Kod bolesnika sa izraženim komplikacijama (kao što je cerebrovaskulani insult, akutni infarkt miokarda, izražena hipertenzija, srčana insuficijencija, aneurizma) 5-godišnje preživljavanje iznosi 50 do 70%. Kod mnogih bolesnika Takajaši arteritis često prolazi bez značajnijih komplikacija, pri čemu do oporavka dolazi unutar godinu dana. Preživljavanje kod takvih bolesnika unutar 5 godina iznosi >95%.