Babezioza – simptomi, dijagnoza, lečenje

Babezioza (piriplazmoza) predstavlja retku infektivnu bolest koju izazivaju jednoćelijski mikroorganizmi – protozoe, koje pripadaji porodici Babesia. Postoji sumnja da su krpelji nosioci i prenosioci ove bolesti

Babezioza (piriplazmoza) predstavlja retku infektivnu bolest koju izazivaju jednoćelijski mikroorganizmi – protozoe, koje pripadaji porodici Babesia. Postoji sumnja da su krpelji nosioci i prenosioci ove bolesti. Babezioza se primarno javlja kod životinja, međutim, u retkim slučajevima ova infekcija se može detektovati i kod čoveka. Određene vrste protozoa iz porodice Babezija izazivaju babeziozu kod ljudi, a vektor je krpelj. Infekcija ovom vrstom protozoe izaziva simptome poput groznice, drhtavice, glavobolje, muke i povraćanja, i bolova u mišićima. Simptomi kod inače zdravih ljudi mogu biti blagi, ili čak bolest može proći bez ikakvih simptoma (asimptomatska forma). Međutim, teške forme ove infektivne bolesti mogu ugroziti život pacijenta, a ova forma bolesti se često viđa kod pacijenata kojima je uklonjena slezina (prethodno učinjena splenektomija iz nekog razloga), 6i kod  pacijenata koji imaju poremećaj imuniteta. 

 

Većina ljudi će imati asimptomasku formu bolesti, ili blage simptome. Međutim, u nekim određenim slučajevima, ova bolest može biti toliko teška da može ugroziti život pacijenta sa babeziozom. Ovakva klinička slika je zabeležena kod osoba koje su starije od 50 godina, kod osoba koje iz nekog razloga imaju oslabljen imunitet – imunokompromitovane osobe, i osobe koje su imale splenektomiju – uklonjenu slezinu iz nekog razloga. 

Simptomi babezioze se obično razvijaju jednu do četiri nedelje nakon ekspozicije ovom parazitu – to predstavlja inkubacioni period. Simptomi mogu biti raznoliki, i variraju od slučaja do slučaja. Uglavnom se prvo javljaju groznica, slabost, umor i gubitak apetita. U rane simptome spadaju i bolovi u zglobovima (atralgije), bolovi u mišićima (mialgije), drhtavica, preznojavanje i glavobolja. 

Kod određenih pacijenata javljaju se muka i povraćanje koji mogu biti praćeni bolom u abdomenu. Zabeležena je i hepatosplenomegalija (uvećana jetra i slezina). Osobe sa oslabljenim imunitetom mogu razviti bubrežnu slabost, kao i žućkastu prebojenost kože, vidljivih sluzokoža i beonjača (žutica). 

Analizom parametara krvne slike uočava se nizak broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) usled prisustva parazita u ovim ćelijama koji izazivaju hemolitičku anemiju. Takođe, zapaža se nizak broj krvnih ploćica- trombocita (trombocitopenija) i belih krvnih zrnaca – leukocita (leukopenija). 

Kod 20-25% pacijenata kod kojih je potvrđena babezioza, takođe postoji Lajmska bolest. Kod osoba koji imaju udruženu babeziozu i Lajmsku bolest, klinička slika može biti produžena a simptomi izraženiji. Uz ove dve infektivne može postojati i treća, erlihioza, ali je to veoma retko. 

U najtežim slučajevima, infekcija protozoom iz porodice Babezija izaziva akutni respiratorni distres sindrom – ARDS. 

 

Babeziozu izaziva jednoćelijski mikroorganizam (protozoa) iz roda Babezija. Ovi mikroorganizmi napadaju crvena krvna zrnca – eritrocite. 

Postoji više od 100 vrsta ovog mikroorganizma. Kod ljudi su u pitanju najčešće Babesia microti i Babesia divergens, kao i Babesia bovis u pojedinim regionima Evrope i SAD. 

Sve protozoe iz ove familije se prenose na čoveka preko ujeda krpelja. Krpelj služi kao vektor – organizam koji je zaražen nekim mikroorganizmom (bakterijom, virusom, protozoom…) ujedom prenosi na čoveka taj mikroorganizam i tako izaziva infekciju.  Krpelji koji najčešće prenose ovu infektivnu bolest su Ixodes dammini ili Ixodes scapularis. 

U izuzetno retkim situacijama babezioza se može preneti preko transfuzije krvi koja je zaražena ovim parazitom. 

 

Babezioza je vrlo retka infektivna bolest koja se podjednako sreće i kod muškaraca i kod žena. Ova infektivna bolest se može javiti u bilo kojoj starosnoj grupi, ali se češće javlja kod osoba starijih od 50 godina, kod osoba sa oslabljenim imunitetom i kod osoba koje su podvrgnute splenektomiji (uklonjena slezina). 

 

Određene infektivne bolesti mogu imati simptome slične babeziozi. Potrebno je ove simptome uporediti radi diferencijalne dijagnoze i postavljanja definitvne dijagnoze. 

 

Malarija predstavlja infektivnu bolest koju izaziva jednoćelijski mikrorganizam iz roda Plazmodijuma, a prenosi se preko ujeda komarca (Anopheles). Glavni simptomi uključuju groznicu, drhtavicu, tromost, gubitak apetita, glavobolje, bolove u mišićima i ostale simptome slične gripu. Od ostalih simptoma mogu se javiti grčevi u mišićima, profuzno znojenje, poremećaji srčanog ritma i teškoće pri disanju. Težina simptoma zavisi od slučaja do slučaja. Mogu se javiti i anemija (snižen broj crvenih krvnih zrnaca), gubitak u telesnoj težini, i blaga žućkasta prebojenost kože, vidljivih sluzokoža i beonjača (žutica). 

 

Lajmska bolest predstavlja infektivnu bolest koju izaziva spiroheta – Borrelia burdgoferi. Ova bakterija se prenosi preko vektora – krpelja (Ixodes dammini). U većini slučajeva, Lajmska bolest se prvo manifestuje crvenilom kože (erythema chronicum migrans), koje počinje kao okrugla, izdignuta tačkica (papula), koja se širi i do 5 cm u dijametru. Javljaju se simptomi poput niske temperature, groznice i drhtavice, bolovi u mišićima, glavobolja, i opšti osećaj slabosti i umora, bolovi i ukočenost velikih zglobova (infektivni artritis) – naročito kolena. Ovi simptomi se ponavljaju u ciklusima. Kada je u pitanju ozbiljnija klinčka slika, može doći do poremećaja srčanog mišića kao i neuroloških komplikacija. 

 

Toksoplazmoza predstavlja infektivnu bolest koju izaziva jednoćelijski mikroorganizam – Toxoplasma gondii, koja često inficira mačke. Infekcija ovim mikroorganizmom je rasprostranjena širom sveta, može se steći tokom života, a može se preneti i sa majke na plod u toku trudnoće. Toksoplazmom se mogu zaraziti osobe koje konzumiraju neadekvatno obrađeno meso, pogotovo svinjetinu. Takođe, jedan od načina za prenošenje jeste slučajna ingestija jajašaca ovog parazita, koja se može desiti prilikom dodirivanja usana i lica nakon obrađivanja zemlje ili peska koje su koristile mačke koje su zaražene ovim parazitom. Od simptoma se mogu razviti slabost, osip, visoka temperatura, groznica, kao i upala jetre (hepatitis). Lezije se takođe mogu javiti i na plućima, srcu, koži, mišićima i mozgu. 

 

Humana monocitna erlihioza (HME) predstavlja retku infektivnu bolest koju izaziva bakterija Erlichia chaffeensis iz porodice bakterija Erlihija. Ova bakterija se širi putem krvi i limfnog sistema, napada određene ćelije koje imaju ključnu ulogu u imunitetu (monocite i makrofage). Kada dođe do ujeda krpelja koji u sebi nosu ovu bakteriju, potrebno je tri nedelje da simpotmi počnu da se razvijaju: muka, povraćenje, gubitak apetita, i gubitak u telesnoj težini. Kod nekih osoba se mogu javiti i kašalj, dijareja i bol u abdomenu,  bol u grlu, stanje zbunjenosti. 

 

Humana granulocitna erlihioza (HGE) predstavlja retku infektivnu boelst koju izaziva bakterija iz porodice Erlihija. Bakteriju prenose krpelji, a kada dospe u ljudski organizam bakterija napada bela krvna zrnca – neutrofile, koji inače vrše fagocitozu bakterija i tako bakterije uklanjaju iz krvi. Kada dođe do ujeda krpelja koji u sebi nosi ovu bakteriju, potrebno je nedelju dana da dođe do razvijanja prvih simptoma ove bolesti: groznica, drhtavica, bolovi u mišićima, opšta slabost, umor i glavobolja. Kod nekih osoba mogu se javiti i kašalj, muka, povraćanje i stanje zbunjenosti. 

 

Dijagnoza se zasniva na kliničkoj slici, dobro uzetoj anamnezi (na primer  – skorašnji ujed krpelja), karakterističnim nalazima i specifičnim testovima koji obuhvataju pregled krvnih ćelija da bi se dokazalo prisustvo parazita u njima (u eritrocitima). Dijagnoza se može potvrditi ukoliko postoje antitela. 

 

U većini slučajeva kod prethodno zdravih ljudi, babezioza spontano prolazi i prouzrokuje blage simptome ili čak prolazi bez simptoma. Osobe sa poremećenim imunim sistemom zahtevaju adekvatan tretman lekovima kao što su klindamicin, kinin i drugi antibiotici i antiparazitni lekovi. 

Upotrebljavaju se i atokvanon i azitromicin kada klindamicin i kinin nemaju adekvatan efekat. Osobe koje su podvrgnute splenektomiji mogu zahtevati transfuziju krvi. 

 

Osobe koje će biti izložene velikom broju krpelja koji u sebi mogu imati parazite koji izazivaju babeziozu treba da razmotre određene korake u prevenciji ove infektivne bolesti. 

Mere prevencije podrazumevaju 

nošenje garderobe sa dugačkim rukavima i nogavicama, kao i garderobe svetlijih boja kako bi krpelji bili uočljiviji

upotrebu šešira ili kačketa

korišćenje repelenata

obazrivu kontrolu i pregled garderobe i kože (skalpa i vrata pogotovo).

 

Izvor: www.rarediseases.org 

Autor teksta: dr Magdalena Nikolić, doktor opšte medicine