Danonovo oboljenje predstavlja retko genetsko oboljenje koje se karakteriše X-vezanim načinom nasleđivanja, češće kod muške dece. Karakteristike: zahvaćenost srčanog mišića (kardiomiopatija), slabost skeletnih mišića i mentalna zaostalost koja može biti slabije ili jače izražena.
Sinonimi
Kardiomiopatija sa nakupljanjem glikogena, glikogenoza tip IIB, pseudoglikogenoza tip II, X- vezana vakuolarna kardiomiopatija i miopatija
Šta je Danonovo oboljenje?
Danonovo oboljenje predstavlja retko genetsko oboljenje koje se karakteriše X-vezanim načinom nasleđivanja, češće kod muške dece. Karakteristike: zahvaćenost srčanog mišića (kardiomiopatija), slabost skeletnih mišića i mentalna zaostalost koja može biti slabije ili jače izražena. Kod mnogih osoba muškog pola, oboljenje može napreduje do tog stadijuma da je neophodna transplantacija srca, čak i do smrtnih ishoda. Kod žena, simptomi ovog oboljenja su slabije izraženi. Druge manifestacije mogu biti u vidu poremećaja ritma (kada je neophodno uvođenje lekova ili pejsmejkera), zahvatanje retine.
Etiologija
Ovo oboljenje nastaje kao posledica mutacije gena LAMP2. Ljudi kod kojih je prisutan potpuni nedostatak ovog gena, imaju najlošije prognoze. Ukolikok se jave mutacije koje uzrokuju delimičan nedostatak ovog gena, nastaje lakši oblik ovog oboljenja.
Smatra se da se ovo oboljenje nasleđuje od majke, koja je često prividno zdrava.. Retko, postoji mogućnost nastanka oboljenja usled novonastale mutacije. Majke sa ovom mutacijom imaju 50% šansi da ih prenesu na svoje potomke, dok očevi sa ovom mutacijom prenose svoje mutacije samo na ćerke. Ovaj način nasleđivanja ide u prilog X-vezanom načinu nasleđivanja.
Obzirom da ženske osobe nose dva X hromozoma, a muške osobe jedan, devojčice su u neku ruku zaštićene. Ovo se objašnjava time da ženske osobe imaju jedan oboleli gen i jedan zdravi. Upravo taj zdravi gen ’’štiti’’ žene od ovog oboljenja. Ipak, postoje i slučajevi kod žena kada je bila neophodna transplantacija srca.
Genetska oboljenja su određena kombinacijom gena za određenu osobinu, koji se nalaze na hromozomima nasleđenim od roditelja.
X-vezana recesivna genetska oboljenja su prouzrokovana abnormalnim genima na X hromozomu. Žene imaju dva X hromozoma, ali jedan od njih se ’’gasi’’ i svi geni na tom hromozomu su onda neaktivni. Ženske osobe koje nose gen koji je odgovoran za određeno oboljenje, predstavljaju nosioce bolesti. Nosioci su obično bez simptoma. Muškarci imaju jedan X hromozom i ako on nasledi oboleli X hromozom, ispoljiće oboljenje. Muškarci sa X-vezanim oboljenjima prenose gen na svoje ćerke, koje će biti nosioci. Ne može da prenese gen na sinove, zato što oni nasleđuju Y hromozom. Žene nosioci imaju 25% šansi sa svakom trudnoćom da rode ćerku koja je nosilac, 25% šansi da ćerka ne bude nosilac, 25% šansi da rodi obolelog sina i 25% šansi da rodi zdravog sina.
X – vezana dominantna oboljenja kao što je Danonovo oboljenje su uzrokovani abnormalnim genom na X hromozomu, ali u retkim slučajevima, ženske osobe sa obolelim genom mogu da ispoljavaju znake oboljenja. Muške osobe su teže zahvaćeni od ženskih, i mnogi od njih ne prežive. Kod ovog oboljenja, dečaci mogu da dožive odraslo doba, ali ipak zbog zdravstvenih problema i potrebe za transplantacijom srca, često su ograničeni da imaju potomke.
Funkcija LAMP2 proteina nije u potpunosti razjašnjena. Pretpostavlja se da ima ulogu u normalnoj funkciji lizozoma. Oni predstavljaju ćelijske organele zadužene za razgradnju materija. Kada im je poremećena funkcija, dolazi do nagomilavanja materija u ćeliji. Jedna od tih materija je glikogen, i kod nekih osoba sa ovim oboljenjem vide se depoi glikogena u ćelijama skeletnih mišića.
Koji su simptomi i znaci Danonovog oboljenjenja?
Dečaci obično rano pokazuju mišićne probleme (problemi sa sedenjem i hodanjem) sa usporenim ili odloženim razvojem motorike. Intelektualna zaostalost se obično zapaža od strane roditelja ili nastavnika, i često je blaga. Napredovanjem kardiomiopatije mogu se javiti umor i kratak dah. Problemi sa vidom se manifestuju nemogućnošću razlikovanja boja i skoro potpuni gubitak pigmenta kod nekih pacijenata.
Devojčice mogu da budu asimptomatske, sa normalnom mišićnom snagom i mentalnim razvojem. Vremenom nastaju i srčani problemi. Mogu se javiti i problemi sa vidom, čak i kao prvi simptom oboljenja, međutim daleko manje ozbilljni nego kod muških osoba.
Naučnici smatraju da su najčešće zahvaćeni mišići leđa, ramenog pojasa, natkolenice i vrata. Simptomi su: bolovi u leđima, otežano podizanje ruku iznad glave ili ustajanje iz sedećeg položaja i penjanje uz stepenice. Kod mlađe dece, , može biti usporeno dostizanje miljokaza razvoja.Može doći do progresije mišićne slabosti i kod odraslih muškaraca, usled koje se može ukazati potreba čak i za šetalicom ili invalidskim kolicima.
Kardiomiopatija je oboljenje srčanog mišića. Karakteriše se zadebljanjem srčanog zida (češće kod muškaraca) ili uvećanjem srčanih komora (češće kod žena). Ponekad upravo ona može biti prvi znak bolesti kod dečaka. Češće se kod osoba muškog pola javlja i smrt usled srčanih problema, pogotovo u drugoj i trećoj deceniji života. Transplantacija srca se uspešno sprovodi i može značajno poboljšati stanje pacijenta i produžiti mu život.Takođe, ugradnjom defibrilatora moguće je kontrolisati poremećaje srčanog ritma.
Prema dosadašnjim podacima, većina dečaka ima blagu zaostalost u mentalnom razvoju, koja ne utiče značajno na normalan život. Čak može doći do poboljšanja intelektualnih funkcija obrazovanjem i učenjem, dok je kod devojčica pokazano da nema prisutne zaostalosti.
Ređe su zahvaćeni drugi organi. Pokazano je kod nekih pacijenata prisustvo mentalnih poremećaja u vidu depresije, psihoza, suicidalnih misli i ra, kao i nedostatak pažnje i hiperaktivnost dece. Ipak, nije potvrđeno da je ovo oboljenje povezano sa psihijatrijskim oboljenjima.
Kod dečaka sa ovim oboljenjem, javljaju se i poremećaji u laboratorijskim nalazima: povišeni nivoi kreatin – kinaze koja nastaje usled oštećenja skeletnih mišića. Kod devojčica, vrednosti su uglavnom normalne. Postoji poremećaj nivoa jetrinih enzima, kao i prirustvo abnormalnog EKG nalaza, odnosno prisustvo aritmija. Često je prisutan tzv preekscitacioni sindrom – Wolff – Parkinson – White. Prisutne su i promene na retini, češće kod žena.
Kako se postavlja dijagnoza Danonovog oboljenja?
Obzirom da je ovo retko oboljenje i pritom nepoznato većini lekara, dijagnoza se teško postavlja i potrebno je vreemena da bi se do nje došlo. Na ovo oboljenje se posumnja kada rodjaci imaju simptome i kada postoji mogućnost X vezanog nasleđivanja. Moguće je uraditi biopsiju skeletnih mišića. Ukoliko se u ćelijama vide depoi glikogena, treba posumjati na ovo oboljenje.
Neophodno je znati da u ranim stadijumima oboljenja, i kod žena, biosija mišića može biti specifična. Ukoliko su druge karakteristike oboljenja prisutne, a biopsija ne pokazuje depoe glikogena, trebalo bi odraditi genetsko testiranje. Pacijenti koji maju Pompeovo oboljenje, ali imaju normalnu aktivnost acid maltaze, bi trebalo da budu podvrgnuti ispitivanju za Danonovo oboljenje. Hipertrofična kardiomiopatija kod muškaraca za koju se ne zna uzrok, može biti simptom ovog oboljenja.
Genetsko testiranje na LAMP2 gen, trenutno predstavlja zlatni standard za dijagnozu i dostupno je u specijalizovanim genetskim laboratorijama. Većina genetskih mutacija koje dovode do ovog oboljenja, redukuju broj ili dovode do potpunog gubitka produkta ovog gena,odnosno LAMP2 proteina. Neinvazivna priroda DNK testiranja i uključivanja LAMP2 gena u spektar testova kod hipertrofične kardiomiopatije, predstavljaju naječešću metodu za postavljanje dijagnoze Danonovog oboljenja.
Kako se leči Danonovo oboljenje?
Lečenje je simptomatsko. Neophodan je multidisciplinarni pristup lekara opšte prakse, kardiologa, neurologa, oftalmologa, genetičara, fizijatra, fizioterapeuta. Trenutno ne postoji specifična terapija.
Težina kardiomiopatije prestavlja najbitniji prognostički faktor. Različite imidžing tehnike se koriste za vizuelizaciju srca. Medikamenti se primenjuju kada postoji indikacija. Brza progresija kardiomiopatije kod nekih dečaka dovodi do potrebe za transplantacijom srca. Za praćenje srčanog ritma može se koristiti holter EKG-a. Za simptomatske aritmije, mogu se primeniti defibrilatori ili radiofrekventna ablacija.
Primenjuju se različite vežbe za jačanje mišićne snage. Genetsko savetovanje je preporučeno svim roditeljima kod kojih postoji rizik za nastanak ovog oboljenja kod dece.
Izvor: rarediseases.org
dr Milica Bojanić