Magnezijum čini sastavni deo svih ćivotinjskih tkiva. Dnevna doza, od oko 0,5 g, unosi se, uglavnom, sa biljnom hranom iako je resorpcija, uz pomoć žuči, iz tankog creva dosta spora. Hipomagneziemija prati dosta drugih stanja, a naročito bi je trebalo tražiti uz hipokalcemiju.
Magnezijum čini sastavni deo svih životinjskih tkiva. Dnevna doza, od oko 0,5 g, unosi se, uglavnom, sa biljnom hranom iako je resorpcija, uz pomoć žuči, iz tankog creva dosta spora. Hipomagneziemija prati dosta drugih stanja, a naročito bi je trebalo tražiti uz hipokalcemiju. Kada su vrednosti serumskog magnezijuma ispod 0,50 mmol/l, govorimo o hipomagneziemiji.
Etiologija:
Smanjena apsorpcija ili unos (malapsorpcija, produžena gatrointestinalna sukcija, bajpas tankog creva, malnutricija, alkoholizam, parenteralna ishrana sa manjkom magnezijuma); Povećani gubitak (dijabetička keto-acidoza, terapija diureticima, proliv, hiperaldosteronizam, Bartterov sindrom, gubitak preko bubrega); Nerazjašnjeni razlozi: hiperparatiroidizam, posle paratiroidektomije, terapija D vitaminom, indukovana aminoglikozidnim antibioticima).
Klinička slika:
Mogu postojati karpopedalni spazmi, tetanija, atetoidni pokreti, grubi i lepršavi tremori, hiperekscitabilnost. Mogu se javiti i tahikardija, ventrikulame aritmije, hipertenzija i vazomotorne promene.
Terapija:
Oralna (magnezijum oksid 250 do 500 mg, četiri puta dnevno), ili partenteralna nadoknada (i.v. magnezijum hlorid brzinom od 0,1 do 0,2 mmol/kg/h).