Candida (Monilia) albicans najčešći je uzročnik kada je u pitanju kandidizacija pluća, mada i druge vrste kandide mogu da izazovu ovo oboljenje. To je fakultativno patogena gljivica, koja se može naći kulturom sputuma u preko 10% zdravih osoba. Još češće se nalazi kao saprofit na sluznicama u fiziološkim uslovima. Ova gljivica postaje patogena u, već spomenutim, okolnostima koje umanjuju sposobnost odbrane organizma.
Diseminovana kandidijaza napada razne organe; može da izazove i septičko stanje. U oko jedne četvrtine bolesnika sa diseminovanom kandidijazom oboljenje zahvata disajne organe. Visceralne lezije karakterišu se nekrozom i inflamacijskom reakcijom neutrofila. U nekih osoba C. albicans može da deluje i kao inhalacioni alergen i da pokrene reakciju astmatičnog tipa.
Klinička slika
Postojebronhijski, bronhoplućni i plućni oblik kandidijaze disajnih organa. Kod bronhijskog oblika postoji hronični kašalj, često sa spastičnim pojavama. Iskašljava se mala količina sluzavog sputuma mlečnog izgleda. Zidovi bronhija su hiperemični i delimično prekriveni beličastim naslagama kakve postoje na jeziku i u ždrelu kod infekcije u ustima; na mestu gde su naslage skinute, vide se ulceracije. Rendgenološkim ispitivanjem vidi se manje ih više naglašena plućna šara, naročito u srednjim i donjim delovima pluća.
Bronhoplućni oblik. Zahvaćeni su distalni delovi bronhijskog stabla i zapaljenje se širi u peribronhijske predele. Temperatura je često povišena, sputum je obilniji, ponekad prožet krvlju. Rendgenološkim pregledom mogu se videti infiltrativne senke u hilusnim predelima i u donjim delovima pluća, često obostrano. U hroničnom toku bolesti mogu se naći bronhiektazije.
Plućni oblik odlikuje se stvaranjem mnogobrojnih milijamih čvorića ili mikroapscesa. U njima se, oko centaranekroze, stvaraju granulacije. Slične promene vide se i u drugim organima, ako dođe do septikemije sa diseminacijom bolesti. Opšte stanje je teško narušeno, sa povišenom temperaturom, bolovimau grudima, dispnejom, malaksalošću i mršavljenjem. Rendgenološki pregled otkriva migrirajuća pneumonijska ognjišta, česte multipne apscese, ređe izlive u pleuru.
Kandidizacija pluća dijagnoza
Otkrivanje kandidijaze otežano je time što C. albicans često postoji i u disajnim putevima zdravih osoba. Već pri direktnom mikroskopskom pregledu sputuma može se, prema izgledu gljivičnih elemenata (male blastospore i pseudomicelijum), uočiti kandida. Kulturom na posebnim podlogama gljivica se prepoznaje po prisustvu krupnijih spora (hlamidospore) veličine 10-20 mikrometara, uz pseudomicelijumska vlakna.
Obilan i ponavljani nalaz u kulturi sputuma ili materijala dobijenog bronhoskopijom, svakako je značajniji nego jedan nalaz. Ponekad se siguma dijagnoza plućnog oboljenja postavlja tek histološkim pregledom, posle biopsije pluća. Serološki testovi na antitelo ili antigen nisu od koristi.
Lečenje
Način lečenja zavisi od lokalizacije bolesti. Disajni putevi su dostupni inhalacionoj terapiji nistatinom u obHku aerosola u razmacima od 4 do 6 sati. Uslucaju đubljeg zahvatanja ili progresije bolesti, ova terapija kombinuje se sa davanjem amfotericina B u inžuziji sa fiziološkim rastvorom glikoze.
Umesto spomenutih lekova mogu se davati manje toksični oraini antigljivični lekovi kao što su ketokonazol, u dozi za odrasle od 400 mg jednom dnevno, itrakonazol 200 mg jednom ili dva puta dnevno, flucitozin (5-flurocitozin) 37,5 mg/kg svakih 6 sati ili flukonazol, koji se može davati u tabletama ili u intravenskoj infuziji. Kod vrlo upomih infekcija ovi lekovi moraju se davati kombinovano. Ako su prethodno davani antibiotici širokog spektra ili kortikosteroidi, treba ih obustaviti kad god je to moguće.
