Ovo oboljenje predstavlja pojavu vazduha u prostoru medijastinuma.
Etiologija
Spontani pneumomedijastinum je retko oboljenje; javlja se zbog formiranja komunikacije između medijastinuma i bronha usled propagacije specifičnog ili nespecifičnog procesa lokalizovanog u blizini. On se može javiti i usled rupture plućne emfizemske bule ili pri naglom porastu intraalveolnog pritiska u toku napada astme ili paroksizmalnog kašlja.
Češća je pojava pneumomedij astinuma usled povreda grudnog koša i vrata, prilikom Mrurških operacija u predelu vrata, pri traheotomiji, popuštanju bronhalnog šava kao i prilikom bronhoskopije ili ezofagoskopije. Ako je povređena i pleura u predelu medijastinuma, dolazi i do pneumotoraksa. Vazduh takođe može da prodre u medijastinum iz predela vrata ili abdomena. U pojedinim dijagnoznim postupcima uspostavlja se i arteficijalni pneumomedijastinum postepenom insuflacijom vazduha, koji se brzo povlači resorpcijom.
Klinička slika
Simptomi su različitog intenziteta, od blagih do vrlo teških, dramatičnih manifestacija. Blagi oblik pneumomedijastinumapraćen je lakšom dispnejom i osećajempritiskau grudima. Kod spontanog medijastinumskog emfizema javlja se, naglo, bol iza stemuma; on podseća na stenokardiju, zrači u levo rame i prema vratu kao i pozadi, između lopatica, a pojačava se pri inspirijumu. Gutanje je otežano, a ponekad postoji i potkožni emfizem.
Medijastinumski emfizem dijagnoza
Fizičkim pregledom mogu se pri palpaciji uočiti potkožne krepitacije u predelu vrata i iznad stemuma. One se često čuju sinhrono s otkucajima srca pri auskultaciji (Hammanov znak), naročito kadabolesnik leži na levom boku. Za postavljanje dijagnoze pouzdaniji je rendgenološki nalaz sa karakterističnim odvajanjem medijastinalne pleure od srca, usled prisustva vazduha.
Vazduh se najviše nakuplja u prednjem delu medijastinuma pa je na bočnom snimku naglašena retrostemalna svetlina, a konture aorte i plućne arterije dobro su vidIjive. Traumatski medijastinumski emfizem može da bude praćen znacima šoka, asfiksije, insuficijencije desne komore srca i pojavom infekcije.
Terapija
Nekomplikovani medijastinumski emfizem povlači se spontano, u toku 10 do 14 dana, i obično ne zahteva lečenje; ipak vazduh iz medijastinuma biće brže resorbovan ako bolesnik udiše kiseonik u visokoj koncentraciji. U ostalim oblicimabolesti lečenje ima za cilj da ukloni uzročnu leziju koja je dovela do medijastinumskog emfizema, po potrebi i hirurškom intervencijom. U težim oblicima sprovodi se intenzivno lečenje davanjem kardiotonika, analeptika, antibiotika i kiseonika. Traumatski medijastinumski emfizem sa napred navedenim komphkacijama ima lošu prognozu.
