Nedavno je obeležen Svetski dan bezbednosti hrane, a istaknuto je da su procene kako 1 odsto stanovništva godišnje širom planete dobije određen zdravstveni problem usled konzumiranja nebezbedne hrane. Oko 400.000 ljudi, čak, razvije teže oblike nekih bolesti.
Koliko god da treba biti edukovan u pogledu zdrave i bezbedne ishrane, isto tako – ne treba slepo verovati svim sadržajima koji do nas dolaze. Mnogo je mitova o ishrani koji najčešće kruže internetom, a sada ćemo „razbiti” neke od njih.
Mit 1: Unos kalorija je jedini faktor koji doprinosi mršavljenju
Istina: Premda je stvaranje kalorijskog deficita ključni činilac na putu ka vitkoj liniji, ipak nije jedini. Štaviše, oslanjanje na isključivo nivo unetih kalorija sprečava vas da uvidite šta vas drugo „koči“ da izgubite suvišne kilograme. Problem može biti u hormonskom disbalansu, štitnoj žlezdi, metaboličkoj adaptaciji, samoj genetici ili upotrebi nekih lekova. Takođe, neke kalorije su „prazne“, te stoga uvek obratite pažnju na hranljivu vrednost proizvoda.
Mit 2: Povišene masnoće su nužno nezdrave
Istina: I dalje postoji dobar deo ljudi koji veruje u ovaj mit, te izbegavaju namirnice sa visokim udelom masti. Svakako da su niske masnoće ključne za opšte optimalno zdravlje organizma, ali mogu dovesti i do problema, kao što je metabolički sindrom. Prema nekim studijama, dijete sa višim udelom masti pokazale su se jednako efikasne za mršavljenje kao i one sa niskim procentom unetih masnoća. Poenta je u tome da ne idete iz krajnosti u krajnost.
Mit 3: Doručak je najvažniji obrok u danu
Istina: Novija istraživanja sugerišu da doručak, možda, ipak nije najvažniji dnevni obrok kod većine odraslih, i time „ruše” još jedan mit o ishrani koji smo usvajali godinama, kao suverenu istinu. Jedna studija je zaključila da preskakanje doručka može rezultirati smanjenim unosom kalorija. Štaviše, kod onih koji ne doručkuju ili ovaj obrok ostave za kasnije, primećena je poboljšana kontrola šećera u krvi i smanjenje markera inflamacije. Preskakanje doručka ne preporučuje se deci, mladima, trudnicama.
Mit 4: Potrebno je jesti više puta dnevno, ali po malo
Istina: Mnogi i dalje veruju da ova metoda podupire metabolizam na brži rad, s posledicom gubitka kilaže. Međutim, studije nalažu da, ako ste zdravi, onda učestalost obroka nije mnogo bitna, sve dok ispunjavate sopstvene energetske potrebe. S druge strane, teorija o malim, a čestim obrocima nije mit za ljude koji pate od određenih bolesti, poput dijabetesa, problema sa srčanim arterijama ili sindroma iritabilnog creva.
Mit 5: Dijetalna hrana i „smoothie” napici su zdrava alternativa
Istina: Svakako ne možemo poreći da među tako označenom hranom nema zdravih i kvalitetnih proizvoda, ali to nije norma, iako tako zvuči; baš kao što nisu zdravi samo oni koji su vitki i fit. Međutim, istraživanje je pokazalo da mnogi dijetetski proizvodi sa malo masnoća sadrže mnogo više šećera i soli nego proizvodi sa uobičajenim procentom masnoće. Isto tako, ako sami ne pravite ceđeni sok ili smoothie, ne možete biti sigurni koliko je, zapravo, praznih kalorija, šećera, aditiva ili masnoća u onima koji se služe u lokalima. Savet je da preskočite ovakve proizvode, jer ljudi često umeju i da preteraju s konzumacijom, baš zato što piše da su zdravi, misleći da ne goje. Umesto toga, slobodno uživajte u malim dozama punomasnog jogurta, sira, kikiriki putera, zatim u parčetu torte na rođendanu ili čaši gaziranog pića koje osvežava po vrućini. Ne preterujte, ali ujedno ne branite sebi omiljene poslastice.
