Ovčije boginje (Varicella)

ETIOLOGIJA

Virus varicele pripada DNK virusima, familiji Herpesviridae, rod Varice- llavirus. Neotporan je u spoljašnjoj sredini i lako ga uništavaju fizički postupci i hemijska sredstva.

EPIDEMIOLOGIJA

Rezervoar infekcije u prirodi je čovek. Izvor infekcije je nazofaringealni sekret obolele osobe na kraju inkubacije i za vreme akutne faze bolesti. Najčeš¬će oboljevaju deca ranog uzrasta, ali deca do šest meseci su zaštićena transpla- centamo prenetim antitelama majke ukoliko je prebolela varicelu. Pokazuje se¬zonski karakter javljanja sa maksimumom oboljevanja u sezoni jesen-zima- proleče.

PATOGENEZA Ovčije boginje

Virus varicele dospeva u organizam preko gornjih partija respiratornog sistema. U sluzokoži se zadržava, prelazi u regionalne limfne žleze gde se zadr¬žava i razmnožava. Iz limfnih žlezdi prelazi u krvotok kada nastaje primarna vi- remija. Krvotokom dospeva do svih organa i tkiva a zatim se povalči u organe RES-a. gde se dalje zadržava i razmnožava. Limfotokom ponovo prodire u krvotok, te nastaje druga viremija kad virus dospeva u tkiva prema kojima pokazuje afinitet i ispoljavaju se klinički znaci bolesti. Virus vericele je derma- totropan i obavezno se javlja ospa. Virus direktno deluje na ćelije epiderma ta¬ko što nastaje vakuolizacija ćelija a zatim se ona ispuni bistrom tečnošću. Tako se na popvršini kože formiraju nežne vezikule koje u sebi sadrže veliku količi¬nu virusa.

KLINIČKA SLIKA

Varicela je najčešće blago oboljenje koje traje 2 do 3 nedelje i prolazi bez komplikacija.

U toku bolesti razlikuju se tri stadijuma:

1.         kataralni stadijum

2.         osipni stadijum

3.         stadijum rekonvalescancije.

Kataralni stadijum: Nakon inkubacije koja traje oko 3 nedelje i protiče bez simptoma javlja se povišena temperatura, kašalj, malaksalost, bolovi u mi¬šićima i zglobovima. Ovi simptomi obično nisu prisutni kod dece ali su kod od¬raslih češči. Stadijum traje oko 2 dana. Prilikom pregleda bolesnika klinički na¬laz je uredan osim hiperemije ždrela ili sluzokože konjunktiva.

Osipni stadijum: Ospa dominira kliničkim slikom kod varicele. Počinje porastom telesne temperature i pojavom kataralnih promena na gornjim disaj- nim putevima. Ospa kod varicele ima svoje karakteristike. Izbija na svim delo- vima tela u naletima. Obično izbija u tri naleta ali može i u manje. Svaki nalet ospe može biti praćen porastom temperature. Razmak između izbijanja ospe je nekoliko časova do 72 časa. Svaki sledeći nalet je blaži. Ospa je pojedinačna.

Eflorescencije prelaze sve stadijuma od makule, papule, vezikule do kruste. Najpre ima izgled makule, koja je ovalna ili okrugla bledo crvene boje i nalazi se u nivou ravni kože. Posle nekoliko sati makula se uzdiže iznad ravni kože i prelazi u papulu. U sredini papule stvara se mehuruć, vezikula, koja je ispunje¬na bistrim sadržajem, opisuje sa kao „kap rose“. Vezikula je nežna, mekana, unilokulama i ubodom ceo sadržaj se može iprazniti. Sledećeg dana vezikula počinje da se upupčava, sasušuje i prelazi u krustu. Okolna koža oko vezikule je hiperemična.

Promene su na površini kože u epidermu, ne ostavljaju ožiljke. Nakon otpadanja kruste ostaje kratkotrajna hiperpigmentacija. Zbog izbijanja ospe u naletima na istom delu kože mogu se videti eflorescencije u različitim stadijumima izbijanja, ospa ima polimorfni izgled kao „zvezdano nebo“. Ospa je intenzivnija na pokrivenim delovima tela, ima centripetalni raspored. Javlja se na svim delovima kože, ima je i na koži poglavine. Ospa je praćena svrabom.

Na sluzokožama se javlja enantem ali zbog vlažne sredine vezikule brzo pucaju i javljaju se defekti različitog oblika i veličine. Ima ga na sluzokoži konjun¬ktiva, mekog i tvrdog nepca, tonzilama, gingivama, jeziku, analnoj ili sluzokoži vagine. Defekti su bolni ali ne ostavljaju ožiljke.

Stadijum rekonvalescencije: Ovaj stadijum se odlikuje padom tempera¬ture i stišavanjem simptoma predhodnog stadijuma. Na koži se mogu- videti kruste i mesta hiperpigmentacije. Stadijum traje 6-8 dana.

KLINIČKI OBLICI

Razlikuju se laki i teški klinički oblici.

Laki klinički oblici:

■          vericela bez kataralnog stadijuma

■          abortivni oblik sa prekinutim tokom u evoluciji eflorescencija, stadi¬jum bez vezikila

B diskretni oblik, sa malim brojem eflorescencija.

Teški klinički oblici

3 varicella bulosa sa izraženim opštim infektivnim sindromom i intoksi¬kacijom a ospa je krupna na nekim mestima slivena u bule.

B varicella pustuloza koja nastaje kao posledica sekundarne infekcije bakterijema.

B varicella gangrenoza javlja se kod imunonekompetentnih osoba.

H varicella heaemorrhagica gde su vezikule ispunjene hemoragičnim sa¬držajem. Prisutna je hemoragična dijateza u vidu epistakse, petehije i većih krvnih podliva.

Teški klinički oblici se javljaju kod odraslih osoba, novorođenčadi i imu- nokompromitovanih osoba koje zbog lečenja neke ranije bolesti koriste imuno- supresivnu terapiju.

KOMPLIKACIJE

Varicela je najčešće lako oboljenje i komlikacije su retke.

Komplikacije na koži – Najčešće se javljaju. Posledica su superinfekcije vezikula piogenim bakterijama usled češanja. Sadržaj vezikule se zamucuje, in¬fekcija prodire u dublje slojeve đerma i u tim slučajevima nakon otpadanja kruste ostaje ožiljak.

Komplikacije na sluzokožama – Javljaju se na mestima na kojima su bi¬le vezikule i čijim prskanjem su nastale erozije. One se mogu sekundarno infi¬cirati i izazvati stomatitis, uveitis, keratitis, laringitis, vulvitis i si.

Plućne komplikacije – Plućne komplikacije virusne etiologije mogu biti veoma ozbiljene. Nastaju dejstvom samog varicela virusa i u nekim slučajevi¬ma mogu dovesti do fatarlnog završatka zbog respiratorne insuficijencije. Kli¬nički se manifestuje hiperpireksijom, dispnejom, tahipnejom, kašljem, a radi¬ološki se evidentiraju nodulami ili intersticijalni pneumonitisi.

Plućne komplikacije bakterisjke etiologije se manifestuju kao bronhopne- umonije.

KOMPLIKACIJE NA CNS-U

Varicelozni encefalitis je teška komplikacije koja nastaje naglo sa hiper¬pireksijom i meningelanim sindromom, kome se priključuje promena stanja svesti i pojava konvulzija.

Varicelozni cerebelitis je češća komlikacija CNS-a tokom vari ćele. Javlje se 4-7. dana bolesti sa ataksijom, svest je očuvana, mada se mogu javiti menin- gelani znaci ili oštećenja III i VII kranijenog nerva. Kliničkom slikom dominira nesiguran hod, gubitak ravnoteže, a pokreti ruku su ataksični. Prisutan je nis- tagmus. Bolest je povoljne prognoze i obično se završava bez posledica tokom 2 – 4 nedelje.

Reye sindrom nastaje u kasnijem stadijumu bolesti kod dece. Javlja se mučnina, povraćanja, uznemirenost, bez porasta telesne temperature. Ubrzo se razvija ikterus i hepatomegalija. Posle 1-2 dana nastaje poremećaj svesti i ko¬ma. U laboratorijskim analizama prisutni su znaci poremećene funkcije jetre, bubrega, hipoglikemija i sniženja koagulacionih faktora. Za nastanak ovog sin¬droma odgovorne su mnoge virusne infekcije, među njima i varicela virus.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

Varicela ima sličnosti sa mnogim bolestima koje se klinički manifestuju ospom, kao što su: Herpes simplex generalisata, Impetigo contagiosa, Acne vulgaris, Stophulus, Scabies, Lues II. Variolla može da liči na vericelu pogoto¬vu kod teških oblika ali je kod variole ospa monomorfna (u istom stadijumu izbijanja), vezikule su dublje usađene, prisutna je faza pustule, vezikula je multilokulama (ne može se isparzniti jednum ubodom) i izraženija je otkrive¬nim delovima tela (centrifugalni rasported).

DIJAGNOZA

Dijagnoza varicele postavlja se na osnovu anamneze, epidemioloških po¬dataka i kliničke slike u kojoj značajno mesto ima polimorfizam ospe. Speci¬fične virusološke metode kao što su izoloacija virusa ili identifikacija ne pri¬menjuju se ii svakodnevnoj praksi.

Ovčije boginje TERAPIJA

Varicela zahteva izolaciju bolesnika, ležanje i simptomatsku terapiju. Po¬trebno je obezbediti maksimalnu higijenu da bi se izbegla superinfekcija vezi¬kula. Savetuje se svakodnevno kupanje sa balgim rastvorom hiperma-ngana ra¬di dezinfekcije kože a brisanje upijanjem tečnosti da se ne bi izazvalo pucanje vezikula. Kožu je potrebno svakodnevno posipati sterilnim talkom koji smanju¬je svrab i isušuje vezikule. Sluzokože, pre svaga usne duplje, treba nagovati antimikoticima i neutralnim dezificijencima.

Medikamnetozna terapije kod uobičajenih oblika bolesti nije potrebna. Međutim kod težih oblika primenjuju se antipiretici, analgetici i rehidratacije. Aspirin je kontraindikovan zbog mogućnosti nastanka Rejevog sindroma. Kod teških oblika može se primenjivati i Aciklovir, Famciclovir ili Valciclovir. Oni sprečavaju diseminaciju virusa, inhibiraju replikaciju virusa.blokadom sinteze virusne DNK. Bakterijske komplikacije se leče odgovarajućim antibioticima, a ostale komplikacije specifičnom terapijom.

PREVENCIJA

Izolacija bolesnika je jedna od mera zaštite. Aktivna zaštita putem vakci- nacije se primenjuje kod dece starije od godinu dana, koja nisu preležala varicelu. Pasivna zaštita se koristi kod imunonekompetentnih osoba. Primenjuje se zoster imuno globulin (ZIG) koji se aplikuje dva dana nakon ekspozicije.