Poremećaj depersonalizacije je psihijatrijski poremećaj koji utiče na emocije i ponašanje. Karakterišu ga promene ponašanja, i percepcije, gde osoba pogrešno doživljava svoj jedinstveni osećaj sebe.
Sinonim: Depersonalizaciona neuroza
Uopšteno
Poremećaj depersonalizacije je psihijatrijski poremećaj koji utiče na emocije i ponašanje. Karakterišu ga promene ponašanja, i percepcije, gde osoba pogrešno doživljava svoj jedinstveni osećaj sebe. Uobičajeni osećaj sopstvene stvarnosti privremeno se gubi, ili se menja. Javlja se sećaj odvojenosti od mentalnog, ili odvojenosti od tela. Osoba se oseća kao spoljašnji posmatrač sebe. Oseća se nestvarno. Oseća se kao da je u snu.
Znakovi i simptomi
Poremećaj depersonalizacije karakterišu uporne, ponavljajuće epizode gubitka osećaja za sebe (depersonalizacija). Simptomi poremećaja dovoljni su da izazovu nevolje, i slabljenje u društvenim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima života. Uobičajeni osećaj sopstvenog postojanja privremeno se menja, ili gubi. Pojavljuje se osećaj odvojenosti od mentalnih procesa, ili osećaj odvojenosti od tela. Osoba se oseća kao da je u snu, kao da je nestvarna. Oseća se kao posmatrač. Takođe, često se javlja poremećaj senzorne stimulacije – senzorna anestezija, i osećaj gubitka kontrole nad sobom, pogotovo nad govorom. Ove manifestacije se skoro nikad ne javljaju u sklopu nekih drugih mentalnih poremećaja, drugih zdravstvenih stanja, ili usled primene različitih „opasnih“supstanci.
Poremećaj depersonalizacije obično počinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi. Poremećaj je obično hroničnog toka, sa periodima remisije. Teže manifestacije bolesti mogu biti pogoršane blagom anksioznošću ili depresijom. Poremećaj obično nestaje postepeno.
Uzroci
Tačan uzrok poremećaja još uvek nije poznat. Traumatični događaj, kao što je rat, saobraćajna nesreća ili žrtva nasilnog zločina može izazvati epizodu poremećaja depersonalizacije. Takođe, upotreba različitih supstanci mogu izazvati simptome depersonalizacije, ali ne i sam poremećaj.
Populacije pod rizikom
Pokazano je da poremećaj depersonalizacije dvostruko više pogađa žene nego muškarce. Najčešće pogađa populaciju između 15 i 30 godina starosti. Retko se primećuje kod starijih od 40 godina.
Slični poremećaji
Sledeći poremećaji mogu biti povezani sa poremećajem depersonalizacije kao sekundarnim karakteristikama.
Panični poremećaj (sindrom panike-anskioznosti) karakterišu ponavljajući napadi intezivnog straha ili nelagodnosti koji počinju bez upozorenja, iznenadno. Ti napadi obično počinju intezivnim napadom osećaja strepnje, straha, terora ili nelagode, bez očiglednog razloga. Mogu se pojaviti najmanje 4 od sledećih simptoma: nedostatak daha ili osećaj gušenja, vrtoglavica, nesvestica i osećaj nestabilnosti, ubrzan rad srca, drhtanje, preznojavanje, mučnina. Tu su i osećaj depersonalizacije, osećaj ukočenosti, osećaj trnjenja i žmaraca po telu, povišena temperatura, bol i nelagoda u grudima.
Agorafobija je strah da se bude na mestima, ili u situacijama iz kojih bi bekstvo moglo biti teško ili sramotno, ili u kojima pomoć možda neće biti dostupna u slučaju napada panike. Kao rezultat ovog intezivnog straha, ljudi sa agorafobijom ne napuštaju svoj dom. Uobičajene situacije koje mogu izazvati agorafobični napad uključuju : biti sam van kuće, biti u gužvi, stajati u redu, biti na mostu, putovati autobusom, vozom, automobilom…
Dijagnoza
Dijagnoza poremećaja depersonalizacije može se postaviti nakon kompletnog fizikalnog pregleda, i laboratorijskih analiza, gde se isključuje uzimanje bilo kakvih sumnjivih supstanci, ili genetski poremećaj. Takođe, treba uraditi i kompletnu psihijatrijsku procenu.
Lečenje
Terapija poremećaja podrazumeva psihoterapiju. Antidepresivi, kao što je Desipramin mogu biti od koristi. Ako se javlja i osećaj anksioznosti, lekovi kao što su Amital (u kombinaciji sa Torazinom) i Dekstroamfetamini mogu pomoći u lečenju simptoma. Ostalo lečenje je supurativno i simptomatsko.
Izvor: RareDiseases.org, eMedicine
dr Katarina Milisavljević