Poremećaji u zadovoljavanju i obavljanju seksualnih funkcija negativno se odražavaju na psiho-somatsko stanje, socijalno ponašanje i životne sudbine ličnosti. Tolstoj je koncizno i literarno izrazio sav sumrak osjećanja propasti koja doživljavaju impotentni, dramatičnim iskazom, instruktivnim za terapeute koji se bave polnim disfunkcijama: „Ljudi preživljavaju zemljotrese, epideme, strahote bolesti, duševnu agoniju, ali njihova najstrašnija tragedija od vajkada, bila je, jeste i biće tragedija bračne postele“.
Muška seksualna impotencija se sastoji u mogućnosti senzitivne percepcije seksualnih stimulansa i postizanja odgovarajuće erekcije, kojom se dostiže orgazam praćen ejakulacijom sperme.
Seksualna impotencija se ispoljava izostankom erekcije penisa, kao odgovora na erotske nadražaje, i nemogućnost uspješnog izvođenja i dovršenja seksualnog čina.
Normalna erekcija
Normalna erekcija je vrlo složen fenomen, uslovljen psihoseksualnim faktorima i endokrinom ravnotežom, uz apsolutni integritet nervnih centara u mozgu i kičmenoj moždini, vaskularnog sistema i erektilnog tkiva penisa.
Erekciju izazivaju nadražaji koji potiču od erogenih zona i od interreceptora u prostati, semenim kesicama i uretri, provocirani i održavani psihogenim senzacijama iz kore velikog mozga. Cerebralni impulsi su osobito značajni u pripremnoj fazi za obavljanje seksualnog akta, jer mogu biti inhibirani različitim oblicima strahova ili psihičkih opterećenja.
Psihogena impotencija se pretežno javlja kod emotivno labilnih, anksioznih, kompleksiranih, nesamopouzdanih, introvertiranih i psihički alteriranih ličnosti.
Sve seksualne inhibice su uvek pračene kombinovanjem psihičkih i somatskih polnih faktora. Često i beznačajan organski razlog može da izazove velike psihičke smetnje koje suprimiraju erekciju.
Anerotizam, ili potpuni izostanak seksualnih nagona, može biti posledica oštečenja inkretorne funkcije gonada i drugih endokrinih žlezda, koje su povezane sa lučenjem polnih hormona na principu povratnog sprega.
Lokalni organski uzroci polne nemoči mogu biti posledica povreda, Peyroneve bolesti, prijapizma i kongenitalnih malformacija na penisu.
Buduči da se u suštini normalne erekce nalaze vaskularni fenomeni, to su poremečaji u specifičnoj cirkulaciji krvi u kavernoznom tkivu najčešči etiološki činioci koji prouzrokuju organske poremečaje penisa.
Na vaskulogene uzroke erektilnih poremečaja odnosi se preko 40% impotencija.
Obolenje centralnog nervnog sistema, povrede glave, cerebralni tumori, multiple skleroze i tabes dorsalis često su pračeni seksualnom impotencijom. Leze lokalizovane u kičmenoj moždini, meningocele, tumori i povrede mogu prouzrokovati impotenciju. Periferna dijabetička neuropatija takođe može dovesti do gubitka polne moči. Posle radikalnih prostatektomija često nastupa impotencija.
Neuro-vaskularni uzroci mogu onemogučiti erekce posle teških povreda karlice, ruptura membranozne uretre ili ekstenzivnih hirurških pelvičnih i perinealnih intervencija.
Nekada je preovlađivalo mišlenje da je 95% impotencija psihogene prirode. Savremene metode ispitivanja omogučuju da se u največem broju slučajeva polne nemoči pronađu organski uzročni činioci.
Potencija počinje da slabi u šestoj deceniji života, iako može biti očuvana i u dubokoj starosti. Između 60. i 74. godine života oko 60% ljudi su impotentni.
Dijagnoza seksualna impotencija
Dijagnostikovanje seksualne impotencije zavisi od njene etiologe. Primjenjuju se mnoge metode ispitivanja, od jednostavnih do složenih i invazivnih. Pored biohemijskih laboratorijskih analiza potrebno je provesti i hormonska ispitivanja. Obavezno treba utvrditi koncentraciju testosterona u serumu, kako bi se isključila impotencija endokrinog karaktera. Prvenstveno treba diferencirati psihogene od organskih impotencija. Nočne erekce ukazuju na postojanje psihičke seksualne inhibice, koja u snu iščezava.
Pletizmografska ispitivanja, kojim se registruje pritisak preko manžete postavlene oko korena penisa u toku noči, dokumentovano potvrđuju spontano javljanje erekcije. Ovim jednostavnim testom se dokazuje funkcionalna ispravnost nervnog i vaskularnog sistema za obavljanje seksualnih aktivnosti. U cilju izračunavanja arterijskog i venskog protoka krvi u penisu upotrebljava se Dopplerov aparat. Selektivna arteriografija se primjenjuje samo ako postoje jake pretpostavke za postojanje vaskularnih lezija.
Kada se otkriju evidentne arterijske opstrukcije, može se uraditi revaskularizacija kaverznoznih tela, epigastričko-dorzalnom anastomozom, kojom se postižu relativno dobri rezultati. U pojedinim slučajevima ovi šantovi izazovu prijapizam, neposredno posle uspostavljanja cirkulace kroz anastomozirane krvne sudove. Zato su ove intervence opravdane samo kod izolovanih, akcidentalnih arterijskih opstrukcija.
Perfuzionim testom se otkriva pretjerani venski povračaj krvi, koji može biti razlog za izostajanje erekce.
Kavernografijom se pored kavernoznih tela prikazuju i glavne povratne vene, koje treba ligirati da bi se sprečilo suvišno odvođenje krvi.
Posle isključivanja somatskih uzroka impotence pristupa se otkrivanju psihoseksualnih inhibitornih mehanizama. Persuazivna terapija, primjenom psihoanalize i razuvjeravanja psihogeno-impotentne ličnosti, privremeno može biti efikasna.
Propisuju se mnogi lekovi iz grupe psihofarmaka, antiholinergika, trankilansa, neuroleptika ili hipotenziva, koji pri dugotrajnom uzimanju i zloupotrebi mogu da utiču na progresivno smanjivanje ili potpuni gubitak erekce. Isključivanje ovakvih farmakodinamskih agensa ili njihova supstitucija i regularno doziranje je prva terapeutska mjera koju treba preduzeti kod potpuno ili relativno impotentnih.
Konzumiranjem večih količina alkoholnih piča povečava se seksualni libido, ali se smanjuje potencija. Zbog tih razloga treba imati u vidu i alkoholizmom prouzrokovane impotence, kao i otežane mogučnosti njihovog lečenja kod hroničnih potatora sa izraženim polineuropatijama ili psihozama.
Impotence kod mladih ljudi, nastale posle perifernih ili centralnih nervnih lezija, mogu se lečiti uvođenjem u kavernozna tela poluelastičnih, silikonskih proteza. Obično se implantiraju kroz kratku inciziju na brazdi prepucijuma. Scottova proteza, sa malim rezervoarima smještenim u skrotalnoj kesi, naduvavanjem ili labavlenjem penilnog dela aparata, simulira spontanu erekciju ili postkoitalno opuštanje falusa.
Arteficijalno ukručivanje penisa ugradnjom raznovrsnih rigidnih proteza i u slučajevima koji nesu apsolutno indikovani pračeno je mnogim etičkim i stručnim dilemama. Visokoencefalizirani seksualni čin, provociran erotskim dražima i emocijama, izlaže se riziku funkcionalnog svođenja na degradiranu formu polne gimnastike.
Falus u kojem je implantirana fleksibilna armatura pretvara se u objekat pretežno njen zadovoljavanju seksualnih prohtjeva partnerke.
Ubrizgavanjem u kavernozno tkivo vazodilatatora papaverina ili prostaglandina E1, kod ljudi kojima ne ugrožen dotok krvi u kavernozna tela, može se postiči erekcija u trajanju od pola do dva sata.