Zbog velikog procenta muškaraca koji su uzrok neplodnosti u braku, ispitivanje i lečenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ženu, već ga treba uvek započeti sa muškarcem.
Zbog velikog procenta muškaraca koji su uzrok neplodnosti u braku, ispitivanje i lečenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ženu, već ga treba uvek započeti sa muškarcem. Anatomski poremećaji na spoljnim i unutrašnjim polnim organima, koji otežavaju ili onemogucavaju normalne polne odnose ili u vecoj meri remete funkciju genitalnih organa, mogu da budu uzrok neplodnosti u braku. Kao što je već pomenuto, za bračni sterilitet gotovo podjednaku odgovornost snose oba bračna partnera, što obavezuje na istraživanje uzroka neplodnosti i kod muškarca i kod žene. Pre pregleda treba i od muškaraca uzeti ličnu anamnezu. Pri tome treba obratiti pažnju na ranije preležane bolesti, u prvom redu na parotitis, gonoreju i postojanje prisutnog ili izlečenog kriptorhizma. Osim toga, i tuberkuloza testisa ili epidimisa može biti uzrok steriliteta muškaraca, te i u tom pravcu treba usmeriti anamnezu. Isto tako, treba ispitati da li je muškarac operisan od jednostrane ili obostrane preponske hemije i da li je kod njega vršena operativna korekcija kriptorhizma. Posle toga treba izvršiti pregled. Najpre treba ustanoviti da li su muški polni ud i testisi normalno razvijeni i da Ii na njima ne postoje nepravilnosti koje otežavaju ili onemogućavaju obavljanje prirodnih polnih odnosa (hipospadija, epispadija). Zatim treba ustanoviti da li su testisi spušteni u skrotum, da li su odgovarajuće veličine i opipati njihovu konzistenciju. No, pored čisto anatomskih nedostataka koji kod muškaraca mogu da dovedu do neplodnosti, vrlo je važno i ispitivanje sperme, odnosno njene količine, viskoziteta, izgeda, mirisa, hemijske reakcije i broja, oblika i vitalnosti spermatozoida. Pritom naročitu pažnju treba obratiti baš na spermatozoide, jer su oni direktni učesnici u oplođenju.
Dijagnozu i terapiju muškog steriliteta treba prepustiti specijalistima-urolozima, ginekolozima i endokrinolozima. Pored pregleda sperme, u dijagnostičke svrhe može se vršiti biopsija testisa, a u terapiji se pored gonadotropina, klomifena i testosterona, mogu da koriste i operativne metode, u prvom redu plastika duktusa deferensa. Ova operacija vrši se kad se biopsijom testisa ustanovi postojanje normalnog procesa spermatogeneze kod istovremene aspermije, koja je, u tom slučaju, posledica opturacije odvodnih puteva, odnosno duktusa deferensa.
Prema tome, terapiju delimo na:
– terapiju lekovima (gonadotropini, bromkriptin, androgeni, glukokortikoidi, antibiotici i dr.),
– operativne zahvate (operacija varikokele,anastomoze i dr.),
– veštačko oplođenje (AIH, AID, IVF…).
Pošto je pregled muškarca bezbolan i neškodljiv, to pri ispitivanju uzroka bračnog steriliteta treba najpre pregledati muškarca, pa, ako se nađe da je on sposoban za oplođenje, treba nastaviti sa ispitivanjem žene. Ovo je veoma važno sistematski sprovoditi, jer se dešava da sperma, naoko potpuno zdravih muškaraca, bude bez ijednog spermatozoida ili da u njoj postoje samo mrtvi spermatozoidi.
Spermatozoidi. Spermatozoidi ili muške polne ćelije sazrevaju u testisima, pa se zajedno sa semenom tečnošću sakupljaju u semenoj kesici, iz koje se izbacuju u spoljašnju sredinu u trenutku orgazma. Prema tome, sperma se sastoji ne samo od spermatozoida koji sazrevaju u testisima, no i iz sekreta koji se luči, u prvom redu, u prostati i samoj semenoj kesici i koji daje spermi karakterističnu alkalnu reakciju podesnu za opstanak spermatozoida. Izbacivanje semene tečnosti ili ejakulacija dešava se icao završni čin pri polnom opštenju, onaniji ili poluciji. Stanje potpunog nedostatka sperme pri doživljavanju orgazma, kada treba da nastupi ejakulacija, naziva se aspermija i ona, ako je trajna, predstavlja apsolutni razlog za neplodnost muškarca. Pri polnom odnosu izbačeni spermatozoidi dospevaju u zadnji svod vagine, a odatle aktivnim kretanjem u cervikalni kanal, materičnu šupljinu i jajovode, u čijem se lumenu sreću sa jajnom ćelijom i gde se obično dešava oplođenje. Spermatozoidi pod mikroskopom imaju izgled punoglavca sa spljoštenom glavicom. Dugački su oko 50 mikrona i na njima se razlikuje glavica, kratak vrat i rep, pomoću koga se aktivno kreću. Normalan zdrav čovek u jednom ejakulatu izbaci 2-5 ccm sperme, koja je beličasta, neprozima, viskozna tečnost, sladunjavog i otužnog mirisa i slabo alkalne reakcije, što omogućava opstanak i kretanje spermatozoida u njoj. U 1 ccm sperme nalazi se 80-100000000 spermatozoida. Donjagranica normalnog broja spermatozoida u 1 ccm smatra se da je 60000000. Smanjena količina spermatozoida ispod tog broja ili oligospermija može biti uzrok relativne neplodnosti, ako je to smanjenje jače izraženo. Ako u spermi u potpunosti neđostaju spermatozoidi, onda se radi o azoospermiji, a ako su spermatozoidi u njoj nepokretni i mrtvi o nekrospermiji. Ukoliko su ova stanja trajna, a ne proiaznog karaktera, onda su ona uzrok apsolutnog steriliteta muškarca. Stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida naziva se astenospermija. Ako je njihova pokretljivost znatnije oslabljena, a broj manji od normalnog, i to može biti uzrok relativne neplodnosti muškarca, dok se o apsolutnoj neplodnosti ne može govoriti dokle god se u ejakulatu nađe bar jedan pokretan spermatozoid. Pri pregledu sperme takođe treba obratiti pažnju na procenat nenormalnih oblika spermatozoida. Dopušteno je da nenomialnih oblika bude najviše 20%. Prisustvo degenerisanih oblika spermatozoida (dvoglavih, dvorepih, nepravilnog oblika i veličine) u vecem procentu od 20% takođe se smatra mogućim uzrokom neplodnosti muškarca. Isto tako, i znatno povećan broj spermatozoida (preko 120000000 u kubnom centimetru) ili takozvana polispermija može biti uzrok steriliteta. Uzrok neplodnosti može biti i promenjena reakcija sperme, kao i promenjena viskoznost. Vaginalni sekret je kisele reakcije (pH 4,5-5) i zato nepovoljno utiče na spermatozoide. Nasuprot tome, reakcija sekreta u cervikalnom kanalu i materičnoj duplji je alkalna i veoma podesna za opstanak, kretanje i život spermatozoida.
Treba istaći činjenicu da se samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne može doneti pouzdan i konačan sud o plodnosti, a naročito neplodnosti muškarca. Za svaku ozbiljniju procenu o tome neophodno je da se pregled sperme izvrši bar triput u razmaku od po mesec dana.
Dešava se ponekad da vaginalni sekret i cervikalna sluz imaju spermatocidna svojstva, tj. da vrlo brzo umrtvljuju spermatozoide uopšte ili, pak, spermatozoide jedne određene osobe. Isto tako, dešava se da spermatozoidi izvesnih osoba vrlo brzo po ejakulaciji u vagini gube svoju pokretljivost i sposobnost oplođenja. Da bi se kao uzrok neplodnosti isključile i ove mogućnosti vrši se tzv. Sims-Hiihnerov ili postkoitalni test. Naime, kratko vreme posle koitusa uzima se sekret iz zadnjeg svoda vagine, traže se u njemu spermatozoidi i ispita njihova pokretljivost i vitalnost, a time odredi i njihova sposobnost za oplođenje.