Postavila Radmila Gaćeša – Nutricia, 15.09.2012.
Najnovija saopštenja potvrđuju da se samo u Nemačkoj godišnje na otpad baci 11 miliona tona životnih namirnica. To znači da prosečno četvoročlano domaćinstvo na otpad baci namirnica u vrednosti od EUR 950.
Uništavanje odnosno zloupotreba životnih namirnica predstavlja istovremeno kako moralni tako i ekološki problem. Pri tome je neophodno imati u vidu da je, kako za proizvodnju, tako i za uništavanje životnih namirnica neophodna određena količina sirovina, vode i čovekovog angažovanja odn. rada. Nadležni smatraju ovakvu situaciju alarmantnom.
Ko je odgovoran za ovakvo ponašenje? Sasvim je sigurno da se značajan deo namirnica uništi u toku proizvodnje, prerade i transporta, dakle i pre nego to iste dođu do potrošača. Razlozi za ovakve gubitke su brojni:
- U poljoprivrednoj proizvodnji odn. u industriji: proizvodnja prevelikih količina, bacanje oštećene hrane usred grada, poplava i dr, greške u industrijskoj pripremi odn. preradi hrane ( neuobičajen načun filetiranja ribe ili sečenja kromira za pomfri).
- U prodavnicama: kada hrana nije više sveža (veoma čest slučaj sa hlebom), kada hrana ima vidljive nedostatke ili mane ( kupci po pravilu izbegavaju da kupuju banane koje imaju tačke u braon boji smatrajući da su iste odraz lošeg kvaliteta), kada se kod upakovane hrane uočavaju oštećenja na ambalaži, kada je istekao datum važnosti odštampan-utisnut na ambalaži i dr.
- U restoranima i kuhinjama za masovnu pripremu obroka: kada je kupljena prevelika količina iste hrane te je došlo do kvarenja, kada je pripremljena hrana neukusna, te korisnici odbijaju da je konzumiraju, kada su prevelike porcije, što ima za posledicu velike ostatke hrane na tanjirima.
- Kod kuće prepoznajemo sledeće situacije: kada pogrešno procenimo da hrana nije više jestiva, kada je skuvano previše hrane za neposredno korišćenje, a ostatak nije neposredno odvojen i zamrznut, kada je kupljeno nešto neplanski.
Iako ne raspolažemo podacima za našu zemlju, dovoljno je da letimice bacimo pogled na najbliži kontejner, te utvrdimo da bacanje hrane odnosno životnih namirnica nije mimoišlo ni naše društvo, koje je neuporedivo siromašnije od nemačkog.