Sa hladnijim vremenom smo mnogo pasivniji nego inače, manje se krećemo i češće smo kod kuće. Reklo bi se da je to idealna kombinacija za „nabacivanje” kilograma, ali i narušavanje zdravlja. U jesen i zimu je posebno važno da vodimo računa i o tom aspektu, budući da lakše dolazi do pada imuniteta.
Balansirana ishrana, bogata vitaminima i mineralima, nije samo put do vitkosti i zdravlja, već i do lepše kože, kose. Ali, jasno je da nijedna krajnost nije dobra. Ravnoteža u ovom slučaju ne znači prejedanje jednog, a izgladnjivanje drugog dana, niti potpuno odricanje od omiljenih namirnica: postoje neke smernice koje nije tako teško usvojiti, a koje mogu učiniti mnogo.
Dijeta ne znači da jedete minimalno ili samo kuvano, niskokalorično. Takođe, umesto ove reči radije koristite termin „režim”, jer ćete tako psihološki bolje prihvatiti činjenicu da treba korigovati ishranu. Kada je reč o dijeti, uglavnom jedva čekamo njen kraj i vidimo je kao privremeno rešenje, dok je režim više plan ishrane na duže staze. U tom smislu, manje su šanse da se desi i čuveni jo-jo efekat.
Uveče se sve lepi i pretvara u salo? Stručnjaci kažu da ovo nije tačno, već da je ključno to šta jedete. Dakle, ako se radi o sitnim satima, bolje je odabrati proteine nego ugljene hidrate, odnosno ribu, jaja, sir, a ne picu ili špagete. Svakako se podrazumeva da ne idete gladni u krevet.
Pravilna ishrana znači da treba unositi adekvatni nivo potrebnih nutrijenata, ali i dozvoliti sebi poneka slatka zadovoljstva. Takođe, ovakav stil života ne mora biti skup ako znate šta birate. Trudite se da u toku dana imate što manje tzv. praznih kalorija.
Zabluda je da zdrava, balansirana ishrana iziskuje mnogo napora: bitno je da „uđete u štos”, a posle sve ide lakše. Mlečnu čokoladu mahom zamenite tamnom, šećer stevijom ili drugim zaslađivačima, trans masti boljim alternativama, a belo brašno – ražanim, heljdinim. I ne morate da uvedete ove izmene, ako se hranite umereno i balansirano, ali je svakako dobra opcija.
Glavno načelo je, kao i uvek, da pronađete balans, ali da primarno osluškujete svoj organizam, tj. ono što vam prija. Recimo, ako ste navikli na grickalice i imate potrebu da između obroka utolite glad, pređite na bademe, lešnike, brusnice. Bademi su puni zdravih masti i antioksidanasa, ali svakako da ni sa njima ne treba preterivati. Preporučena dnevna doza je šaka badema dnevno. Dokazano je da ova namirnica smanjuje šećer u krvi i stvara osećaj sitosti.
