Značaj vakcinacije kao primarne prevencije protiv zaraznih bolesti je prepoznat već u XVIII veku kada je Edvard Džener izumeo prvu vakcinu protiv variole. Od tog perioda je razvijeno nekoliko desetina vakcina različitih mehanizama dejstva, kojima je iskorenjen određen broj zaraznih bolesti.
Pandemija uzrokovana virusom SARS-CoV2 predstavlja veoma težak izazov za zdravstvene sisteme širom sveta, što je dovelo do neophodnosti brzog razvoja vakcina zadovoljavajuće efikasnosti, uz povoljan bezbednosni profil. Trenutno su nam u Srbiji na raspolaganju četiri vakcine: Pfizer-BioNTech, AstraZeneca, Sputnik V, i Sinopharm.
Vakcinacija protiv virusa SARS-CoV2
Pfizer-BioNTech je vakcina koja efekat ostvaruje pomoću mRNK koja dovodi do sinteze proteina koji ima istu sekvencu kao Spike protein virusa SARS-CoV2 i koji potom pokreće imunski odgovor. AstraZeneca i Sputnik V vakcine ostvaruju efekat pomoću inaktivisanog virusnog vektora koji nema mogućnost replikacije. Sinopharm je inaktivisana celovirusna vakcina protiv SARS-CoV-2.
Ove četiri vakcine ne sadrže živ virus, tako da su sve bezbedne za primenu kod osoba obolelih od multiple skleroze (MS), uključujući i bolesnike koji se leče imunomodulatornim i imunosupresivnim lekovima. Takođe, vakcine protiv SARS-CoV2 virusa ne povećavaju rizik za pojavu relapsa multiple skleroze.
Lekovi umerene efektivnosti koji modifikuju prirodni tok (engl. disease modifying therapies, DMTs) MS ne utiču na efektivnost vakcine, dok, sa druge strane, primena većine visoko efektivnih lekova mogu da ih smanje, pa se stoga savetuje vakcinacija u određenom vremenskom periodu.
Pacijenti koji se leče umereno efektivnim DMT se mogu vakcinisati u bilo kom trenutnu primene ove terapije.
Kod pacijenata koji se leče sfingozin-1 modulatorima ne treba prekidati ovu terapiju radi vakcinacije, ali se treba uzeti u obzir moguća manja efikasnost vakcina. Ukoliko se planira započinjanje terapije ovim lekovima, savetuje se da se vakcinacija završi najmanje četiri nedelje pred početak lečenja.
Ukoliko se započinje terapija lekovima koji dovode do smanjenja broja limfocita, takođe je potrebno vakcinaciju završiti četiri nedelje pred početak lečenja. Ukoliko je pacijentima ova terapija već ordinirana, savetuje se da se vakcinacija sprovede tri meseca nakon završetka primene ovih lekova, mada nije isključena mogućnost da će i vakcinacija već posle 2 meseca od primene poslednje doze leka ostvariti željeni efekat.
Ukoliko je sprovedena transplantacija matičnih ćelija, potrebno je sačekati šest meseci, pa potom obaviti vakcinaciju. Ovu proceduru ne treba sprovoditi tokom pandemije, osim u veoma ekstremnim situacijama, kada su iscrpljene sve druge terapijske mogućnosti kod pacijenata sa visoko aktivnom bolešću.
Nakon primene visokih doza kortikosteroida je takođe potrebno sačekati najmanje četiri nedelje do obavljanja vakcinacije.
Razmak između vakcina protiv SARS-CoV2 i drugih vakcina (na primer protiv sezonskig gripa) treba da iznosi najmanje sedam dana.
Iako primena pojedinih imunomodulatornih lekova može smanjiti efikasnost vakcina, i razvoj delimičnog imuniteta protiv SARS-CoV2 virusa, ipak može da smanji rizik za oboljevanje i razvoj težih oblika COVID-19 kod obolelih od MS.
Wibawa T. COVID-19 vaccine research and development: ethical issues. Trop Med Int Health. 2021 Jan;26(1):14-19. doi: 10.1111/tmi.13503. Epub 2020 Oct 19. PMID: 33012020; PMCID: PMC7675299.
Kelly H, Sokola B, Abboud H. Safety and efficacy of COVID-19 vaccines in multiple sclerosis patients. J Neuroimmunol. 2021 Jul 15;356:577599. doi: 10.1016/j.jneuroim.2021.577599. Epub 2021 May 4. PMID: 34000472; PMCID: PMC8095041.
Association of British Neurologists. Guidance on Vaccination for COVID-19 and Neurological Conditions
