HIPOKINEZIJA (engl. hypokinaesia), smanjena pokretljivost, smanjena motorna funkcija ili motorna aktivnost.
U svakodnevnoj žurbi za poslom i zaradom izlažemo se prekomernim nervno-emocionalnim naprezanjima. Pri tome sve više zanemarujemo osnovne potrebe organizma: nezdravo, često preobilno i neredovno se hranimo, premalo spavamo, nedovoljno se odmaramo, konzumiramo alkohol i cigarete.
Stalno smo napeti, preopterećeni i umorni. Osećamo sve više zdravstvenih tegoba i smetnji; ukratko – ne vodimo dovoljno računa o svom zdravlju. Uglavnom se ponašamo kao ’potrošači’, a sve ređe kao ’proizvođači’ sopstvenog zdravlja.
Ćovek je više hiljada godina svoj opstanak, sigurnost, zdravlje i spokoj tražio i nalazio u kretanju – fizičkom radu. U to vreme je fizički rad bio osnovni faktor razvoja čoveka. U današnjim, savremenim uslovima mehanizacije i automatizacije, kretanja je sve manje ili ga gotovo i nema; i upravo tamo gde su nauka i tehnika dostigle najveći stepen razvoja, posledice po čoveka su najizraženije.
To se vidi na primeru SAD-a: s jedne strane – zemlja najsavremenije tehnologije, velikog nacionalnog bogatstva, najboljih svetskih stručnjaka i sa najuspešnijom sportskom (Olimpijskom) omladinom sveta, a sa druge strane – zemlja sa najvećom učešćalošću srčanih oboljenja, gojaznih pojedinaca i ’najnesposobnijom’ omladinom sveta (učestali infarkti miokarda i pre 30. godine).
Hipokinezija se lako leči – krećite se!
Hipokinezija je nedostatak kretanja ili nedovoljna količina aktivnosti koja je organizmu potrebna kako bi održao nivo neophodan za normalno funkcionisanje i zdravlje.
Hipokinezija, odnosno nekretanje, odnosno nedovoljna fizička aktivnost četvrti je vodeći faktor rizika, koji u velikoj meri doprinosi visokoj stopi smrtnosti svuda u svetu. Nedovoljna fizička aktivnost utiče na gomilanje kilograma i pojavu gojaznosti, koja je dostigla razmere pandemije – 2,6 miliona ljudi u svetu svake godine umre zbog različitih poremećaja koji nastaju kao posledica prekomerne težine. Širom sveta, od 1980. godine do danas, gojaznost je više nego udvostručena; 1,5 milijarda ljudi, starosti preko 20 godina je gojazno, dok broj gojazne dece širom planete, prema procenama stručnjaka, prelazi 42 miliona.
Pored gojaznosti, hipokinezija se smatra izazivačem mnogih drugih hroničnih oboljenja, kao što su:
Deformiteti kičmenog stuba;
Deformiteti stopala;
Koronarne bolesti;
Moždani udar;
Dijabetes;
Karcinom debelog creva;
Depresija i dr.
Stalna aktivnost svih delova lokomotornog sistema doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma i neophodna je kako bi se nesmetano mogle obavljati svakodnevne aktivnosti.
Vežbaj zdravo – naši saveti za vežbanje
Čest uzročnik raznih deformiteta na koji možemo uticati su i štetne životne navike. U osnovi, loše navike rezultiraju lošim držanjem tela, narušenom statikom, asimetričnim držanjem, nepravilnim hodom, kao i lošom motorikom i koordinacijom tela u celini. Štetne navike se primećuju svakodnevno u školi, kući, na ulici i na poslu. Nepravilno sedenje, stajanje, nošenje tereta – školske torbe kod dece, hodanje i ležanje, samo su neke od ’sitnica’ koje odlučuju i (ne)pravilnom držanju tela.
Nepravilno držanje tela uzrokuje deformitete kičmenog stuba, a zajedno ometaju normalno funkcionisanje unutrašnjih organa i smanjuju otpornost celog organizma. Ako ovim lošim navikama dodamo i genetsko nasleđe i problem gojaznosti, jasno je zašto je neophodno da neprestano stremimo ka podizanju nivoa svestio značaju sporta i fizičkih aktivnosti u lečenju mnogih bolesti, i što je još važnije, u prevenciji istih.
Sport je prava stvar kad je u pitanju hipokinezija
Bavljenje sportom, aktivno ili rekreativno, ubedljivo je najbolje po zdravlje svakog pojedinca, ali i druge aktivnosti mogu biti od velike koristi: šetnja, ples, kućni poslovi itd. Naravno, svaka fizička aktivnost trebalo bi da bude prilagođena individualnim sposobnostima, zdravstvenom stanju i starosnoj dobi svakog pojedinca. Važno je kod dece od malih nogu usaditi zdrave navike, što uključuje i ograničavanje vremena provedenog za kompjuterom, kao jedan od najčešćih uzroka savremenog hipokinetskog sindroma.
Svetska Zdravstvena Organizacija (World Health Organisation, WHO) preporučuje optimalne fizičke aktivnosti, u zavisnosti od godina starosti – pored ovih saveta više neće postojati hipokinezija:
– Deca uzrasta od 5-17 godina svakodnevno bi trebalo da 60 minuta provedu u upražnjavanju umerene ili intenzivne fizičkoj aktivnosti;
– Odrasli, uzrasta od 18-64 godine, trebalo bi da u toku sedmice provedu najmanje 2,5 sata upražnjavajući fizičku aktivnost srednjeg intenziteta, odnosno 75 minuta aktivnost jačeg intenziteta;
Lekari preporučuju nedeljnu aktivnost pešačenja u dužini od 7 km, što predstavlja po 1km dnevno.
Ovakve ideje promovisane se od strane WHO intenzivno od 10. maja 2002. godine, koji se od tada u svetu obeležava kao Međunarodni dan fizičke aktivnosti, i uključuje raznolike aktivnosti koje imaju za cilj podizanje svesti u populaciji o značaju kretanja u očuvanju i poboljšanju zdravlja i prevenciji bolesti.
Sportska rekreacija – efikasan lek
Programi sportske rekreacije ostvaruju višestruko pozitivan uticaj na organizam savremenog čoveka. Efekti programa sportske rekreacije jesu prevencija, očuvanje i podizanje opšteg nivoa zdravlja, fizičkih, funkcionalnih i radnih sposobnosti.Ovde još spadaju i efikasan odmor, oporavak, zabava i razonoda, kao i poboljšanje opšteg psihičkog stanja, sniženje osećaja uznemirenosti i anksioznosti, smanjenje efekata depresivnog stanja, smanjenje osetljivosti nervnog sistema na stres, opuštanje i relaksacija, što je zapravo i neophodno ljudima koji veći deo svog radnog dana provode u zatvorenom prostoru i koji su zapravo ’ciljna grupa’ za pojavu posledica sindroma smanjenog kretanja.
Zanimljivost i novina, koja sve više intrigira ljude širom sveta, jesu ’antizamor’ programi, koji utiču kako na smanjenje telesne mase, tako i na otklanjanje nervno-emocionalne napetosti.
Ukoliko želimo da sačuvamo zdravlje, unapredimo sopstvene sposobnosti, preveniramo, ublažimo i otklonimo mnoge zdravstvene tegobe i smetnje, da se bolje osećamo; da lakše i efektivnije radimo, moramo nastojati da otklonimo ili stavimo pod kontrolu morbogene faktore – pušenje, alkohol, stresna prenaprezanja i druge faktore koji ugrožavaju zdravlje, te da povećamo uticaj faktora koji ga čuvaju i unapređuju.
Sistematsko vežbanje, pravilan izbor i upražnjavanje primerenih programa sportske rekreacije je fiziološki najefikasniji i najprirodniji način očuvanja i unapređenja zdravlja.
Ljudi veoma često izbegavaju ovakav vid prevencije savremenih bolesti pod izgovorom nedostatka vremena zbog preobilnog posla; studenti su prezauzeti gradivom, te dolazi do nedostatka vremena za fizičku aktivnost. Postizanje uspeha na poslovnom planu, kao i poboljšanje karijere u direktnoj su korelaciji sa opštim stanjem organizma.
Stoga, svaki slobodan trenutak, za promenu, treba iskoristiti i doprineti zdravlju sopstvenog tela, a ono će vam zauzvrat darovati dobar osećaj i motivisanost u svakom segmentu života.
Hipovikenzija – dr Mlađana Savić
